Рода је можда најпопуларнија или бар најомиљенија велика птица у Европи. Бели лепотан који је главни лик у многим бајкама и легендама постао је симбол доласка пролећа и новог живота. Дугоноги ловац је често присутан мотив у стваралаштву многих уметника. Нажалост, индустријска револуција је полако, али сигурно у глобалним размерама смањила број рода. Већ почетком 20. века забележен је нагли пад популације ове птице на Старом континенту, што озбиљно забрињава заштитнике природе.
1934. године организовано је прво међународно пребројавање белих рода. Отада се сваких десет година одржава попис белих рода у свету. Бројање рода спроводи се у организацији светске асоцијације „BirdLife International“ која окупља око 110 националних организација за заштиту природе у преко 100 земаља света. Бугарска је први пут у попису ове врсте птице учествовала 70-их година минулог века. У периоду од 15. јуна до 10. јула 2014. године спроводи се ново пребројавање рода, које се код нас одржава у организацији Бугарског друштва за заштиту птица. Бројање ће се наставити следеће године у истом периоду. Повећање или смањење популације беле роде представља један од важних индикатора квалитета животне средине.
У току је један од најсвеобухватнијих мониторинга. Срећом, спровођење овог пописа олакшано је захваљујући чињеници да је рода једна од најлакше препознатљивих врста птица у свету. У бројању гнезда белих рода могу да помогну чак и деца. Поред пописивања, биће бележене и појаве које угрожавају њихов опстанак. Међу основним разлозима смањења броја рода нашле су се индустријализација, монокултуре и хемизација у пољопривреди, као и нестанак природних влажних станишта где рода може да нађе инсекте и гмизавце који чине добар део њене исхране.
Шта су показали резултати претходних пописа белих рода код нас?
Према подацима с пописа рода 2004. године, број парова беле роде код нас износио је скоро 5.000, док је број младунаца био 12.500, каже Свилен Чешмеџијев, координатор кампање у Бугарској:
„То је око просека за Европу. Бугарска је на 10-11. месту по бројчаности популације беле роде. Највише парова беле роде забележено је у Пољској где је пописано скоро 46.000 парова. Код нас највећи број рода забележен је у областима Пловдив, Хасково, Софија и Плевен. У околини града Пловдива смо прошлог пута пребројали 486 парова беле роде. Место са највећим бројем гнезда беле роде било је село Драгушиново код града Самокова где је пописано 36 парова. Следе градови Козлодуј – 27 парова и град Саединеније – 26 парова.“
Роде чешће савијају гнезда на електричним бандерама него на дрвећу.
„Највише гнезда, скоро 3.900, налазило се на електричним бандерама, око 950 парова се гнезди на крововима, димњацима, пекарама и школама. А тек 680 гнезда је било на дрвећу, најчешће на дудовима или храстовима“, каже Светослав Спасов из Бугарског друштва за заштиту птица.
Изгледа да је љубав између човека и роде узајамна, јер већина тих птица живи заједно са људима у насељеним местима. Тек десетина њих свије гнездо у потпуно опустелим регионима широм земље, показала су досадашња истраживања.
Какве резултате очекујемо од овогодишњег пописа?
Тешко је предвидети какви ће бити резултати последњег цензуса беле роде, одговорио је Светослав Спасов:
„У периоду од 1994. до 2004. године забележено је повећање популације беле роде за 18 одсто. Претпостављамо да је то једна од последица краја интензивне пољопривредне производње из доба комунизма. Сељачке радне задруге су радиле на велико, ту су биле монокултуре и интензивно коришћење пестицида. Све је то прекинуто током 90-их година минулог века, као последица краха пољопривреде. Запуштена земљишта допринела су богатству биодиверзитета. Самим тим се повећао и број поузданих извора хране за роде. Данас, након што је Бугарска интегрисана у Заједничку пољопривредну политику ЕУ, тече обрнути процес. Занимљиво је видети какве ће бити последице тога за белу роду.“
А шта су показали резултати мониторинга осталих обичних пољских птица?
„У периоду од 1995. до 1997. године забележен је већи број тих врста у односу на бројку регистровану у годинама до 2010. године. И овај тренд се наставља - рекао је Светослав Спасов. - Али какав је случај са белом родом, о томе ништа не можемо рећи, јер је он у непосредној вези са конкретним стаништем – природним влажним подручјима.“
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова награда јој је додељена због њеног залагања у разоткривању нерегуларних односа и зависности у..
С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера. „ Бугарска домаћинства, као и европска, морају се..
Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..
Током прошле године десет беба рођено је захваљујући донорском програму Општине Софија за подршку породицама са репродуктивним проблемима. Међу њима су и..
Прошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан..