Од 22. до 28. јуна Варна ће бити домаћин Међународног филмског фестивала „Љубав је лудило“. Фестивал отвара премијера филма „Бугарска рапсодија“ редитеља Ивана Ничева. Ова бугарско-израелска продукција је последњи део трилогије која прича о годинама Другог светског рата, етничкој толеранцији и људскости у односима, а тема је спасавање од депортације у нацистичке логоре 50 хиљада бугарских Јевреја. Прва два филма: „После краја света“ и „Пут за Јерусалим“ учествовала су на преко сто међународних фестивала, номинована су за Оскара за страни филм, приказивале су их бројне стране телевизије, о њима су писане рецензије у угледним часописима какви су Variety и Screen International. Како наводи проф. Ничев они су и данас на програму наших културних центара.
Да ли је историја о спасавању бугарских Јевреја позната свету?
„Та је тема истовремено позната и непозната - прича редитељ. - Већ на почетку, када сам показао „После краја света“ у Америци, запазио сам да много људи не зна историју. Присуствовао сам 8-9 пројекција у различитим градовима и на фестивалима широм Америке. Већем броју људи је било тешко да се сети чак где се налази наша мала, дивна земља. И то ме амбицирало да снимим други филм – „Путовање за Јерусалим“, јер вреди да се сви упознају са славним страницама бугарске историје које сведоче о етничкој толеранцији и добросуседству, и то у једном заиста немирном региону какав је Балкан. Све се то дешавало на позадини бројних конфликата свугде у свету, јер сам први део трилогије снимао када је избио рат на Косову, а евро, сада, када предстоји премијера трећег филма „Бугарска рапсодија“, видите шта се дешава у Сирији, у Ираку, каква окрутност влада свугде! То је нешто страшно и због тога уметност треба да га показује, да покуша да убеди људе да, најједноставније речено, треба да живимо добро са суседом.“
Последњи филм трилогије је својеврсна кулминација, одавање поште подвигу бугарског народа који је спасио око 50 хиљада Јевреја. Иван Ничев подвлачи да тај филм не мимоилази и болну и веома дискутовану тему о депортовању скоро 11.500 Јевреја из источне Тракије и Македоније, које Бугарска није могла да спаси. У основи сижеа „Бугарске рапсодије“ је љубавна прича о сањалици Шели и двојици дечака лудо заљубљених у њу: то су сликар Мони и музичар из софијске јеврејске четврти Жожо. „Троје младих у најлепшем добу живота – када доживљавамо прву љубав, када осећамо прве уједе љубоморе, када се препуштамо првим чежњама. Али, свакако, све се одвија на позадини судбине Јевреја у Другом светском рату - прецизира Иван Ничев. - То је и прва бугарско-израелска копродукција, подвлачи редитељ. И пошто је снимање финансирао један од најкрупнијих филмских дистрибутера Израела, две недеље после бугарске премијере ће се одржати и премијера у Тел Авиву. Тамо живи много бугарских Јевреја и из разговора са мојим пријатељима и колегама сазнајем да постоји велико интересовање за ово дело. Тако ће се и млађе генерације упознати са историјом својих деда и бака. Ова трилогија нам помаже да одржавамо везу са бугарским Јеврејима. Израел је једно од места, где можеш да чујеш само лепе речи о Бугарској и тамо заиста имамо много верних пријатеља.“
Превод: Александра Ливен
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..