У уторак су лидери парламентарно заступљених снага на заседању Консултативног савета за националну безбедност при председнику земље донели одлуку да се превремени парламентарни избори у Бугарској одрже у периоду између 28. септембра и 12. октобра. Истог дана, али већ у парламенту, они су се испосвађали док су расправљали о предлогу председника Плевнелијева да се закаже референдум о изборном систему. Дан касније Бојко Борисов, лидер основне опозиционе партије ГЕРБ, покидао је пред очима новинара у кулоарима парламента папир са текстом постигнутог договора на консултативном савету и дебело нагласио да се не може веровати БСП, ДПС и Атаки, и да "од сада па надаље следи рат".
Борисов је био бесан због тога што су посланици одбацили његов предлог да се не разматра председнички вето на Закон о МУП-у. Индикативна је чињеница да је лидер партије ГЕРБ објавио рат свим осталим парламентарним снагама непосредно пред почетак консултација међу њима, на којима треба да се одлучи када ће се тачно одржати превремени избори, који ће бити приоритети парламента и Владе до тада, ко ће бити нови европски комесар из Бугарске, а такође и да се финализује споразум са ЕУ. Позиција ГЕРБ-а – "један против свих" не улива неки нарочити оптимизам у погледу исхода консултација.
Између заседања Консултативног савета за националну безбедност и изјава Борисова парламент је одбацио предлог председника о расписивању националног референдума о изборном систему. У току дебате оцртале су се неке противречности које су озбиљан наговештај да предстоје тешке консултације у сложеној предизборној ситуацији. Владајућа БСП заузела је исти став као и партија ГЕРБ по питању увођења обавезног гласања. То је створило додатне тензије између социјалиста и њихових партнера из ДПС, за које би обавезно гласање било права "казна". По питањима увођења електронског гласања и већинског изборног система БСП и ГЕРБ су били на различитим позицијама, а приликом њиховог изгласавања анблок, БСП и ДПС су се удружили против ГЕРБ-а. Све у свему, дебата о референдуму је показала да између основних политичких снага постоје непомирљиве противречности и да су оне спремне да се зарад својих политичких амбиција и интереса упусте у сложену политичку комбинаторику и компромисе.
У истом дану парламентарне снаге су једногласно донеле одлуку о "постепеном преласку ка политичкој стабилности", а нешто касније су се испосвађале. Могуће је да се тако настави и на предстојећим консултацијама и то би била највећа опасност за земљу, коју је председник Плевнелијев окаракртерисао као "улазак у спиралу трајне нестабилности и тешке политичке конфронтације."
Превела: Катарина Манолова
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..
Народно собрање Бугарске, на рекордно дугом заседању, које је почело пре 18 дана, поново није успело да изабере председника Парламента. У седмом..
Партија „Настављамо промену” (НП) затражила је оставке двојице својих посланика, Данијела Лорера и Јавора Божанкова, због тога што нису подржали..
И данашњи, осми покушај посланика у Народном собрању да изаберу председника парламента завршио је неуспехом. На почетку дана појавио се трачак наде да ће..