Основана на прагу 21. века, Организација за црноморску економску сарадњу сада броји 12 земаља, а то су: Албанија, Јерменија, Азербејџан, Бугарска, Грузија, Грчка, Молдавија, Румунија, Русија, Србија, Турска, Украјина. Ова сарадња је постала могућа након краја „хладног рата” и још увек тражи себе. 19. јуна у летовалишту Златни пјасци одржан је састанак Савета министара иностраних послова Црноморског региона. Овај догађај обележио је крај шестомесечног бугарског председавања Организацијом које је протекло под мотом „Боља синергија за повећану конкурентност”.
За Радио Бугарска амбасадор Бранимир Радев, представник Бугарске у седишту Организације у Истанбулу је нагласио огромни економски потенцијал Црноморског региона који је прожет и историјским противречностима. Довољно је у том погледу поменути само тренутну напетост између Украјине и Русије која је наишла на одјек у свету:
„То је разноврстан, тежак регион, са веома озбиљним историјским оптерећењима, а и са својим савременим проблемима. Међутим, то је и регион са веома занимљивим економским потенцијалом. Такође, важан транзитни регион у коме чак и ове могућности нису у потпуности искоришћене. Бацимо поглед на везе које он омогућава између севера и југа, а на истоку – према Кавказу и Каспијском мору, према централној Азији. У том погледу Црноморски регион је један од веома занимљивих.”
Управо је развој сарадње црноморских земаља у области саобраћаја био један од приоритета бугарског председавања, додао је амбасадор Радев. Овој теми био је посвећен један од састанака Организације за црноморску економску сарадњу у првој половини ове године. Други важан аспекат било је тражење путева за зближавање са ЕУ путем „успостављања практичног дијалога” између те две организације. Црноморске земље су биле и у великој мери остају запостављан, некако удаљен и непривлачан за ЕУ правац спољне политике. Приступање Заједници 2007. г. две земље Црноморског региона – Бугарске и Румуније – је дало почетни подстицај развоју ближих односа.
„Чинимо све што је могуће како бисмо активирали дијалог - каже г. Радев. - Али, поштено речено, тренутак није био баш најповољнији, пошто је практично од почетка године ЕУ стално била у предизборној ситуацији. Али после нас председавање преузима Грчка, затим – Молдавија и Румунија. Тако ће у току две године председавање бити у рукама три земље чланице Уније које су и чланице Организације за црноморску економску сарадњу. По нама, то је веома важан моменат који се мора успешно искористити за развој односа између земаља Црноморског региона и ЕУ на економском плану. Било је и потребно да саме црноморске земље чланице ЕУ израде свој конкретнији став по том питању. И ту морам рећи да се на томе већ ради. Имамо веома добру интеракцију са Грчком и Румунијом. Жеља нам је да убедимо остале земље чланице Уније у велику корист од економске сарадње са Црноморским регионом и на томе радимо заједно са Грчком и Румунијом.”
Амбасадор Бранимир Радев је изразио посебно задовољство оствареним резултатима у вези са другим приоритетом бугарског председавања – унапређењем сарадње у области омладине и спорта. Сложићемо се са њим да у региону у којем постоје историјска оптерећења изградња мостова између младих људи представља залог за бољу будућност.
„Ја бих акценат ставио на омладину, иако и спорт има своје место у сарадњи на стварању узајамног разумевања и оних чисто људских контаката које ништа не може заменити. Крајем априла у бившој царској резиденцији Евксиноград, на нашем приморју, у организацији нашег Министарства за омладину и спорт одржан је састанак министара задужених за омладину и спорт. Наставићемо рад у том правцу, с тим што ћемо додати и проблематику деце са погледом према будућности овог региона. А све то вођени жељом да створимо услове за бољу будућност наше деце и младих људи које желимо да задржимо у нашим земљама и да им омогућимо да управо ту доживе професионалну афирмацију.”
Превод: Албена Џерманова
Према речима вицепремијерке и привремене министарке финансија Људмиле Петкове, очекује се да буџетски дефицит буде 3%, али је то постигнуто захваљујући додатним напорима, а не планирањем, јер велики део трошкова није био унапред укључен. Петкова..
Европска инвестициона банка (ЕИБ) одобрила је зајам у износу од 250 милиона евра Бугарској за суфинансирање приоритетних пројеката у оквиру европских програма за период од 2021. до 2027. године. Према информацијама које је објавила банка, финансирање..
У периоду јануар–септембар 2024. године, извоз робе из Бугарске у Европску унију смањен је за 3,6% у поређењу са истим периодом прошле године и износио је 20,895 милијарди евра. Главни трговински партнери Бугарске у ЕУ су Немачка, Румунија, Италија,..