Скоро месец дана после катастрофалних поплава у Србији и Босни и Херцеговини, обилне кише су узеле своје прве жртве и у Бугарској. Варненску четврт „Аспарухово“ запљуснуо је талас воде и блата висок преко метра. Влада је прогласила 23. јун даном жалости у сећање на 11 жртава водене стихије. У Варни дани жалости почињу данас. „Вода је однела људе који су чекали на аутобуској станици у Аспарухову“, тврди очевидац. Бесна вода је носила возила и поплавила много кућа и приземних спратова. Од овог јутра ванредно стање је проглашено и у општинама Добрич, Дрјаново, Велико Трново, где је више насеља погођено кишама.
Према подацима Националног завода за метеорологију и хидрологију током протеклих 24 часа највише падавина регистровано је дуж северне обале Црног мора. Најснажније оне су биле на Шабли – преко 120 л/м2, што двоструко надмашује месечну норму падавина за тај рејон. У Добричу и Калијакри количине су 107 л/м2. У Варни – 74 л/м2. Када се суочавамо са сличним природним стихијама ми смо скоро беспомоћни. Али ипак људи могу да предузимају више превентивних мера. Ваља истаћи да су у случају са Аспаруховим, количине падавина биле знатно ниже критичних – свега 35 л/м2, каква је уосталом и уобичајена месечна норма. А сливно подручје тзв. западног одвода, које мештани зову „дерето“ /јаруга/ заузима површину од око 4,5 км2. Само за сат са падавинама од 35 л/м2, кроз ово подручје пролази око 140 милиона литара воде, а те су количине превелике за капацитет канала, објашњава Олег Колев, главни стручњак за клизишта и јачање терена у општини Варна. Другачије речено, дотични канал није пројектован са одговарајућим капацитетом за климатске промене које данас доживљавамо. Слика је тмурна и због чињенице да је дивља сеча ослабила нагиб те јаруге, која уосталом одавно није чишћена. У ствари, неочишћени одводи су акутан проблем много бугарских насеља и чести узрок поплава. Претерана урбанизација, која истискује зелене површине такође је веома негативна појава. Због тога све чешће те стравичне водени зидови харају нашим улицама. Обзиром на климатске промене, које се карактеришу наглим променама времена, у Бугарској је прече потребно изградити модерни систем раног упозорења за поплаве.
Превод: Александра Ливен
Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум сматра се темељним у историји бугарског државног радија који се на почетку звао „Радио Софија“, а..
БНР обележава 90 година свог постојања свечаним концертом у Софијској опери уз учешће свих музичких састава медија. Пре тога, по традицији, ће се у Првом студију нашег Радија одржати свечана церемонија уручивања Велике награде „Сирак Скитник“..
Према истраживању агенције „Мера“, спроведеном до 17. јануара, 61% Бугара свакодневно наилази на лажне вести. Још 17,5% њих се среће са лажним вестима барем једном или неколико пута месечно. Само 5,5% испитаника наводи да никада нису наишли на лажне..
Овогодишње, 31. издање Фестивала игара под маскама „Сурва“, у Пернику, одржаће се 24, 25. и 26 јануара . Као и у претходним годинама, окосницу..
Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум..
Према истраживању агенције „Мера“, спроведеном до 17. јануара, 61% Бугара свакодневно наилази на лажне вести. Још 17,5% њих се среће са лажним вестима..