Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Камeн – вечити и рањив

БНР Новини
Фотографија: Венета Павлова

Древне колоне, фино извајани капители и фризеви, временом патинирани декоративни елементи и натписи, сачувани из античког доба до данас... То је само мали део трансформација камена, које представља поставка под ведрим небом Националног археолошког института са музејем при Бугарској академији наука. Експонати су рестаурирани уз финансијску подршку Америчког стручног центара у Софији и фондације „Америка за Бугарску”.


Споменици су из римског доба. Они сведоче о велелепности три античка града. Први је Улпија Ескус – једина колонија у провинцији Доња Мизија, данас код села Гиген у области Плевен. Други је Никополис ад Иструм, који је основао император Трајан, а налази се 18 километара северно од Великог Трнова. Трећи је град који је Константин Велики називао „својим Римом” – Сердика – претеча данашње Софије. Избор тих градова није случајан, јер представљени споменици сведоче о различитим облицима архитектуре.


За Радио Бугарска Красимира Карадимитрова, шеф збирке камених артефаката музеја прича:

„Први, свакако су архитектонски елементи – део градског форума, који је био средиште социјалног, политичког и културног живота античког града, слично савременом. Важно је да издвојимо један натпис из Никополиса ад Иструма који садржи реч „термоперипатос” што значи зграда са грејањем. Ова је реч присутна само на овом споменику и део је ризнице старогрчког језика.”

Дотични натпис је био на згради са двадесетак продавница, која се налазила недалеко од форума Никополиса. У античком трговачком центру било је издвојено и место за социјално дружење, о чему сведочи други натпис.

Јединствене камене артефакте нуди и Улпија Ескус.

„Ту се налази и највећи засада откривени форум на територији Бугарске, наводи Красимира Карадимитрова. На њему су били изграђени храмови Јупитера, Минерве и Јуноне, који чине тзв. Капитолску тријаду врховних божанстава Пантеона. Таквих храмова нема ни у једном другом граду. Наравно, осим архитектонских елемената ми смо представили и надгробну пластику, као и различите пирамиде и надгробне плоче, које разоткривају поједине карактеристике рада каменодељских атељеа у појединим градовима, јер се и тада, исто као и данас, све одвијало у знаку моде, што нам помаже да тачније датирамо експонате. Представили смо и два саркофага из некрополе око базилике Свете Софије, као и стубове који су стављани на путу и на којима су уклесане похвале римским царевима. Те су колоне иначе указивале одстојање од главног града и биле су врло важне за комуникације у оно доба. Поставка под ведрим небом представља и архитектонске споменике, који су били део комплекса форума у Сердици. Дела античких каменорезаца су из 1-6. века.”


Обично сматрамо да је камен вечит, али и он има пуно непријатеља.

„Природни непријатељи камена су у околини, истиче гђа Карадимитрова. Свака киша, сваки препад у температури изазивају стезање и растезање камена, што може да проузрокује пуцање и оштећења. Управо због тога смо се сада латили конзервације и рестаурације тих споменика, како би они опстали још дуго времена.”

Превод: Александра Ливен

 Фотографије: Венета Павлова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..

објављено 1.11.24. 11.40

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00

Свети Димитрије Солунски – духовни покровитељ Видинa

Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..

објављено 26.10.24. 06.30