Трговина људима је најозбиљније кривично дело против људских права. Поред илегалне трговине оружјем и дрогом, трговина људима је и један од најуноснијих послова. Према подацима Међународне организације рада, годишња добит од трговине људима износи 23 милијарде евра. 21 млн људи у свету жртве су присилног рада, а у ЕУ њих је 880.000. И мада се то чини само сувом статистиком, иза ње су стварне људске судбине. У циљу проналажења механизама ефикасног сузбијања овог савременог облика ропства у Софији су се /19. и 20. јуна/ окупили представници 32 невладине организације из 20 европских земаља, које раде у области превенције трговине људима и пружања подршке жртвама. Организатор форума је међународна организација La Strada International, а домаћин је била „Асоциација Анимус“, која је један од њених оснивача.
Каква је ситуација у Бугарској?
„Трговина људима у циљу радне експлоатације посебно снажно погађа земље са високом стопом незапослености, високим степеном сиромаштва и великом радном миграцијом – каже за Радио Бугарска Надја Кожухарова из „Асоцијације Анимус“. – Бугарска је међу земљама са највећом радном миграцијом посебно према западној Европу. То је аутоматски чини ризичном државом порекла трговине људима у циљу радне експлоатације. Веома је тешко говорити о конкретним бројкама. Ако кажемо да ове или протекле године број жртава износио 200-300 људи, мора се имати у виду да су то само утврђени случајеви. Многи, на жалост, остају нерасветљени. Понекад чак и сами људи не идентификују себе као жртве трговине људима и нису свесни да се злоупотребљавају њихова права из радног односа.“
Потенцијално најугроженија група остаје ромско становништво, као и људи са ниским степеном образовања или без образовања. И ако су жртве сексуалне експлоатације претежно жене, радна експлоатација погађа оба пола. Што се мушкараца тиче, жртве радне експлоатације су најчешће они који се врбују за рад на градилиштима и у пољопривреди. А жене постају жртва трговине људима у циљу радне експлоатације прихвативши понуде да раде у пољопривреди, као кућне помоћнице или неговатељице старијих особа. Бугари најчешће постају бело робље у Грчкој, Шпанији, Италији, Немачкој, Шведској и Чешкој.
„По нама, као облик злоупотребе радна експлоатација је знатно распрострањенија у односу на сексуалну - наводи гђа Кожухарова. – Код радне експлоатације ипак нема оних драстичних облика злоупотребе због чега и она често пута остаје непримећена. Веома забрињава то што су људи у тешкој економској ситуацији због чега су, само да би имали нека примања, а не да у рођеној земљи живе без икаквих пара, склони да прихвате неки облик експлоатације и злоупотребе.“
Рад у тешким условима, прековремени рад /12-14 часа дневно/, зарада нижа од обећане, неуплаћивање доприноса, бедни услови живота. Са овом стварношћу обично се суочавају жртве трговине људима у циљу радне експлоатације. Или другим речима, трговина људима је не само криминални, већ и социјални и економски проблем. Присилни рад је заступљен у приватном сектору. Зато ће НВО тражити партнерство са њим у циљу превенције ове негативне појаве. Она, на крају крајева, наноси штету и самим компанијама јер радна експлоатација доводи до непоштене конкуренције, смањења цене рада, подрива имиџ индустрије. „Бизнис би могао да помогне и то праћењем ланца добављача и подизвођача“, изјавила је Надја Кожухарова и испричала како ће лично „Асоциација Анимус“ сарађивати са бизнисом код нас:
„Пошто смо ми углавном земља порекла, поћи ћемо рад са компанијама посредницима у запошљавању, јер су оне део ланца. Једна таква компанија може да упути на рад људе, а да и сама не зна да се у ствари ради о експлоатацији. Стога компаније морају да помно проверавају све своје партнере да би биле сигурне да су закључени уговори у складу са законом. У земљама дестинације ради се претежно са фирмама из сектора грађевинарства, пољопривреде.“
Превод: Албена Џерманова
Суочени са избором између владе уз компромисе и нових избора без компромиса, 75,9% Бугара се изјаснило за формирање редовне владе, док 19,4% подржава нове изборе, а 4,7% је неодлучно. Ово су резултати независног телефонског истраживања новоосноване..
Прошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан 1984. године преко 3.000 људи окупило се у селу Млечино, у околини Ардена, на протесту против почетка..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти упозоравају да пси пате на хладноћи, због недостатка простора гурају се у заједничке кавезе где долази..
Процене Бугара о протеклој години на личном плану значајно се разликују од њихових ставова о ситуацији у земљи и свету. Према резултатима националног..
На Дан оца, Фондација „Равноправно родитељство“ организује протест са циљем увођења законских промена које би гарантовале да деца разведених родитеља..
Председница Прогресивног савеза социјалиста и демократа, Ираче Гарсија Перес, учествовала је на Самиту са новинарима водеће европске радиомреже..