1939. година: „Напред, наука је сунце“

објављено 1.7.14. 13.04]

БНР Новини

Пројекат нове зграде Народне библиотеке

Фотографија: stara-sofia.com

play

pause

stop

mute

unmute

max volume

/

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

24. мај је празник који нема аналога у свету, дан бугарске писмености, просвете и културе. А како је он обележен далеке 1939. године? Данас вас у рубрици „80 година у 80 недеља“ враћамо назад у време а преко снимака који се чувају у златном тонском архиву Бугарског националног радија. Они нас воде на свечаности када је празнични говор држао ондашњи председник владе Богдан Филов:

„Више пута је подвлачено да ретко има народа који посвећују толико велику пажњу просветним питањима и духовној култури и који су у таквој мери допринели њиховом развоју, какав је бугарски народ. Управо он је дао доказе да оцењује духовне вредности које дају право једном народу да постоји као слободна јединица између осталих народа и који су у стању да оправдају његово историјско постојање и дају му право да игра ону историјску улогу, која му је предодређена.“

Богдан Филов има разлога да буде патетичан, јер је у 20. и 30. годинама прошлог века у развој бугарске просвете уложено много напора. Усвојен је Закон о народној просвети, повећан је број основних школа, отворене су нове високошколске установе као што су Музичка и Ликовна академија, Висока техничка школа.

1939. почела је изградња нове зграде Народне библиотеке. Том догађају нас опет враћа глас Богдана Филова:

„Управо ове године догодило се нешто што придаје посебан значај недељи бугарске књиге која се сада одржава и што не могу да не истакнем. Више пута смо понављали да је крајње време да имамо једно достојно место где да чувамо бугарску књигу и које да иницира њено коришћење и њено ширење. Више пута се говорило о томе. Више пута смо слушали и обећања о изградњи народне библиотеке у нашој престоници, али тек ове године ви стварно видите да се она гради поред универзитета – најважнијег средишта бугарске просвете и културе.“

Бугарска народна библиотека је најстарија културна установа у земљи. Она је основана 1879. – годину дана после Ослобођења, а на идеју софијског учитеља Михаила Боботинова. Њена нова зграда подигнута је 1939. г., али је нажалост срушена за време бомбардовања Софије током Другог светског рата – 1944. Две године касније почело је обнављање зграде према пројектима архитеката Ивана Васиљова и Димитра Цолова.

Данас фонд Националне библиотеке садржи скоро 8 милиона наслова. Осим књига тамо се чувају штампа, графички, картографски и електронски документи, а има и 5.550 вредних рукописа. Библиотека поседује око 19 хиљада ретких и старих књига, часописа и новина, штампаних у периоду 15-21. век. Важна чињеница је да се тамо чува и једна од најбогатијих збирки отоманских архива. Документи на османлијско-турском, арапском и персијском језику броје око милион табака.

И најзад још једна занимљива појединост из биографије Богдана Филова. Он је међу мало бугарских политичара, који заиста имају право да говоре о развоју бугарске културе и просвете, јер је само незнатан део његовог животног пута везан за политику. Иако га памтимо као председника владе и регента малолетног цара Симеона ІІ (1943-1944.), он је у ствари истакнути археолог и историчар уметности. Богдан Филов је оснивач Археолошког института, иницирао је спровођење систематских археолошких ископавања код нас и био председник Бугарске академије наука у периоду од 1937. до 1944. г.

Превод: Александра Ливен

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

1939. година: „Напред, наука је сунце“

Више из ове категориjе

1992. г. – Филип Димитров - премијер прве десничарске владе Бугарске након пада комунистичког режима

1991.: Јелисавета Багрјана – вечита и непоновљива за сва времена

1990. година: Време је наше