Недавно је на Фејсбуку поново покренута прича о заради и већина постова вртела се углавном око признања: „Почео сам рад мислећи да је из користи. Кад сам добио плату, схватио сам да је из љубави.“ Сви који су бар делимично упућени у ситуацију код нас лако би одговорили на питање: Да ли је избор професије учитеља из љубави или из користи?!

Довољно је само поменути да је просечна старост учитеља код нас највећа у Европи – око 50-55 година. Младе учитеље одвраћа одсуство угледа и мизерна плата. Они су већ угрожена врста /тек 3 одсто учитеља има испод 30 година/. Због ниске зараде ова професија је непривлачна не само за младе људе, већ и за мушкарце. То је довело до њене озбиљне феминизације. 81 одсто учитеља у Бугарској чине жене. Пре пар дана, у жељи да бар делимично реше проблем, Министарство образовања и наука, организације послодаваца и синдикати из система образовања су потписали Колективни уговор. Он предвиђа повећање минималне зараде учитеља од 1. септембра за 3 до 6 одсто. Тако ће минимална почетна плата млађег учитеља износити 530 лева /265 евра/, старијег – 555 лева /277 евра/, а главног – 590 лева /295 евра/. „Новим Колективним уговором желимо да помогнемо враћању угледа професије учитеља, да вратимо поверење у бугарског учитеља и да друштву покажемо да је учитељ најважнији фактор у образовању сваког детета“, изјавила је министар Анелија Клисарова.

Како су ову вест дочекали просветни радници и за шта је довољан, односно није довољан новац од плате? Гергана Недева је учитељ основне школе са 16 година радног искуства. Ево шта је она изјавила:

„Сматрам да финансијски подстицај мора бити на нивоу. Сви знамо да просперитет друштва зависи од добро образованих и васпитаних младих људи, као и од здравства. На жалост, у Бугарској ове две сфере не уживају довољну подршку. Плате су ниске. Сматрам да би почетна плата од 530 лева могла да привуче неке младе људе, али када се узме у обзир да су млади отворени према свету, да имају много више могућности за рад у престижним компанијама, ова плата тешко да би била добар финансијски подстицај. Увођење делегираних буџета је имало веома негативан ефекат на мале школе са мањим бројем деце и овлашћења, јер су већ сами директори овлашћени да одређују висину плате запослених. То је довело до поларизације зарада. У неким школама учитељи примају око 500 лева /250 евра/, док у другим чак и по 800 лева /400 евра/ и 1.000 лева /500 евра/. По мени, поштовање према професији учитеља не зависи само од висине плате. Јесте – добра плата би повећала захтеве приликом пријема студената и претворила би ову професију у жељену.“

Шта је мотивисало Гергану да се посвети овој професији упркос недостатку престижа и ниске плате?

„Мотивише ме то да као учитељ основне школе имам важну улогу у животу детета – описмењујем га, учим га да стиче знања, да размишља... То је темељ који је веома важан, а зависи и од напора учитеља, не само од напора ученика. Као што људи кажу, први учитељ се цео живот памти. За мене ова професија није само извор средстава за живот. Волим своје занимање, мисију будитеља, просветитеља.“

Силвија Петрова је међу младим учитељима основне школе. Каже да воли рад са децом. Видљиви резултат рада и пријатна средина су међу позитивним странама које она наводи. Међутим, за шта је довољна учитељска плата од 530 лева?

„По мени, веома је тешко једном тек-што дипломираном студенту, поготово ако није из Софије, да покрива све трошкове, а још тежа је ситуација ако нема свој стан. Мора да плаћа станарину, струју, грејање, телефон, па још и мобилни и интернет – све су то ствари без којих млада особа не може. Али ту су и други трошкови, тако да без другог посла или помоћи од родитеља било би му веома тешко.“

Њена колегиница Ирина Филипова пак сматра да ће повећање плате донекле подстаћи младе људе који су се определили за ту професију, међутим оно неће подићи њен углед. Већ седам година њена мотивација је љубав у очима деце.

„Није ми лако, јер новац скоро ни за шта није довољан - признаје она. – Веома је тешко ако човек жели да самостално живи, да се сам издржава. Тражила сам алтернативе, али је веома тешко професију учитеља ускладити са неком другом професијом, јер она захтева посвећеност и пуно времена. То што радимо до подне, не значи да се наш радни дан управо тада завршава. После часова у школи морамо да припремимо следећу тему да би деци било занимљиво. Из тог разлога заиста је тешко нашу професију ускладити са неком другом. Зато лично ја рачунам на помоћ моје родбине.“