5. и 6. јула 2014. године у месту Пчелина код града Разграда одржава се трећи по реду Национални фолклорни сабор „Лудогорије“. Организатор овог празника је истоимено удружење чији оснивачи су дугогодишњи играч Валентин Димов и његове колеге. Циљ удружења је да се младе генерације упознају са магијом бугарског фолклора и традиција.
Педесет два бакарна звона и седам гајди подгрејаће атмосферу у живописном месту Пчелина. Играчи из 130 аматерских састава који представљају изворни и обрађени фолклор из свих делова Бугарске заиграће коло на зеленим ливадама. Поред тога, гости сабора ће имати прилику да виде и реконструкцију старог бугарског свадбеног обичаја који је приказан у култном филму „Преломно време“ редитеља Људмила Стајкова.
„Овај сабор успешно оживљава атмосферу давно прохујалих времена, традиције и обичаје - рекао је за Радио Бугарска Валентин Димов. – На прва два издања форума приказани су аутентични ритуали везани за традиционалну свадбу у тракијском крају, свадбу у Помака и кукерске обичаје. Ове године ће бити представљена реконструкција старог свадбеног обичаја из доба када је Бугарска још била под Османлијама.“
На типичним бугарским поњавама и простиркама организатори ће поставити пет софри, свака дуга 80 метара. Око софри ће се окупити преко 1.000 људи у традиционалним бугарским ношњама карактеристичним за различите делове земље. „На тај начин ће се свадбена трпеза претворити у шарену палету ношња,“ објашњава узбуђено Валентин Димов.
Према овом старом свадбеном ритуалу венчаће се и један млади пар. „То су Викторија и Денислав. Она се бави дуборезом, а добитник је награде „Чувар бугарских традиција“, док се њен партнер бави кожарством и ножарством,“ открива појединости председник удружења „Лудогорије“. Млади брачни пар ће благословити свештеник Иван из Новог Хана који је изградио прихватилиште са капацитетом од 200 места. Организатори догађаја су се побринули за богату свадбену трпезу. У ту сврху ће бити припремљено 12 јагњади на ражњу, биће и печене јагњетине, а у 7 казана кувари ће припремити хајдучки пасуљ. И још:
„Наручили смо 1.000 земљаних зделица, 1.500 дрвених кашика, 300 погача. Набавили смо 200 кг сира и пола тоне вина - рекао је Валентин Димов. – На дрвеним кашикама које гости могу да понесу за успомену биће гравиран натпис „Свадба Лудогорије“. Све ће бити бесплатно, неће бити ни таксе за учешће на сабору.“
За набавку неопходних производа и опреме помогле су нам фирме из региона. Сви они који неће бити у прилици да дођу на сабор, могу да погледају документарац о старом свадбеном обичају који ће Бугарска национална телевизија снимити. Организатори имају амбицију да оборе рекорд за најдужу свадбену трпезу, који ће бити уписан у Балканску књигу рекорда.
Специјални гости сабора биће народне певачице Славка Калчева, Росица Пејчева, сестре Диневе, оркестар „Пловдив“, кукери клуба „Златно руно“ из села Челопеч, гајдаши из града Смољан. На сабору ће бити организоване демонстрације струке старих и уметничких заната. Међу атракцијама су и шетња фијакером, јахање коња, гађање луком. За најмлађе посетиоце је предвиђен кутак где ће имати прилику да сликају на тему „Мој завичај“. Дете чија слика прикупи највише лајкова, освојиће награду - излет са породицом у град Габрово. Гости фестивала биће у прилици да виде и стари плесни ритуал нестинарство.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Село Старозагорске бање поново је позорница бугарског фолклора и народног стваралаштва. Током викенда, оно је домаћин 18. Националног тракијског фолклорног сабора "Богородичина стопа". Гости имају прилику да посете пленер, уметничке радионице и..
XIV Светско првенство у фолклору "World folk 2024" одржаће се 29. и 30. августа у Несебру и црноморским летовалиштима Сунчев брег и Свети Влас. Првенство почиње вечерас у амфитеатру „Жана Чимбулева“, у старом делу Несебра. Догађај је..
Концерт под насловом „Фолклорни форум“ обрадоваће љубитеље народне музике данас, од 19.00 часова, на сцени „Пуж“ у Морском врту Бургаса. Публика ће имати прилику да ужива у извођењима народних песама и игара из Бугарске, Румуније и Словачке...
Сваки празник има свој мирис, боје и мелодију. Тако је и са Божићем. „О коледарским песмама и њиховој сврси зна се мало, ретко се говори, а често се..