Град Земен је један од најмањих, али и најлепших градова у Бугарској који се налази на 70 километара југозападно од Софије. Градић је смештен на обе обале реке Струме, у малој котлини која представља својеврсно предворје које води у живописну Земенску клисуру. Околина града позната је по својој нетакнутој природи која очарава госте на први поглед. Током топлијих месеци ово место угошћује кампере, љубитеље риболова и неустрашиве авантуристе.

Долина реке Струме обилује лепим призорима, а Земенска клисура је природни феномен који оставља без даха, тврди Теменужка Земенска, наставница географије у локалној гимназији:

„Земенска клисура, чија је дужина 21 километар, почиње код града Земена. Некада је чешки историчар Константин Иречек приликом посете граду Земену о клисури рекао да је једна од најлепших у Бугарској, а упоредио ју је по лепоти са Искарском клисуром. Данас је Земенска клисура једини нетакнути теснац у земљи. Кроз клисуру пролази железничка пруга која је саграђена давне 1909. године. Ништа мање лепи од предивних кривина које прави река Струма нису ни природни феномени као што су стеновите пирамиде. Земенска клисура је позната и по томе да се овде налази прво утврђење које је подигнуто још пре него што је Бугарска пала под власт Византијског царства. Утврђење се звало Земонград, по коме је касније оближњи град и назван. Ту свакако вреди поменути цркве и манастире који су током векова изграђени са обе стране реке. Предвиђено је да у скорој будућности средствима из општинског буџета буде изграђена еко-туристичка стаза која ће помоћи љубитељима пешачења и планинарења да открију чари и чуди природе тог краја.“

Доћи у град Земен, а не свратити у Земенски манастир је као доћи у Рим, а не посетити Ватикан. Ова обитељ која потиче из 11. столећа, а једно је од средишта духовности која су опстала до наших дана, претворила се у симбол града Земена. Манастир се састоји од две међусобно повезане зграде, а у оквиру светиње су још звоник и црква која се налази усред великог дворишта. Храм Светог Јована Богослова заслужује посебну пажњу. Ево шта нам је о њему испричала туристички водич Камелија Петрова:

„Ово је једна од најстаријих цркава у Бугарској која датира из 11. столећа, док је манастир изграђен у 14. столећу. Храм је ушушкан у загрљају очуване природе што привлачи многе посетиоце. Црква представља грађевину кубастог облика, а дужина сваке стране је 9 метара. Унутрашњост цркве је два пута сликана. Први пут је храм у потпуности био осликан непосредно по завршетку изградње. Отада је очувана само једна фреска на којој је приказана Света Ана. Остале фреске су урађене у 14. столећу када су зидови храма били потпуно прекривени фрескама. Фреске из тог периода, нажалост, нису добро очуване, али свакако вреди видети оно што је доспело до нас. Иначе, живопис којим је украшена унутрашњост храма очуван је у првобитном изгледу. Извршено је чишћење и конзервација фресака, без рестаурације. Овај храм умногоме подсећа на Бојанску цркву код Софије и на цркву у селу Добарском у подножју планине Риле. У ствари, то су једне од најстаријих цркава на подручју Бугарске. У целој величини су у цркви насликани Свети Апостоли Петар и Павле, као и Свети Великомученик Теодор Стратилат. Овде је једна од првих фресака на којој је приказан свети Јован Рилски, небески заштитник Бугара. Ктиторска фреска у Земенском манастиру се такође истиче великом уметничком вредношћу, те се по својој лепоти може упоредити једино са ликовима севастократора Калојана и његове супруге Десиславе приказаним на фрескама у Бојанској цркви која је уписана на листу светске баште Унеска.“

Превела: Ајтјан Делихјусеинова