Економиста по образовању, љубитељ путовања и природе, и фотограф по позиву. Тако описује себе Христо Димитров из Пловдива који је пре бројаних дана изашао као победник фото конкурса у заједничкој организацији УНЕСКО-а и Кинеске фотографске фолклорне асоцијације. Млади Бугарин је однео награду у категорији „Архитектура“ у озбиљној конкуренцији више од 4.400 фотографа из целог света.
На сликама којима је учествовао у такмичењу, приказана су два древна јерменска манастира. „Мој избор је пао на њих, зато што имају јединствену архитектуру. Човек их вреди посетити да би осетио непоновљиву атмосферу“, изјавио је за Радио Бугарска Христо Димитров. Слике је на фото апарату забележио пре две године за време путовања по Јерменији, у склопу пројекта чији је циљ промовисање јерменске културе у Бугарској. Фото прича Бугарина већ је укључена у УНЕСКО-ву књигу „Memory of Mankind“. Христо, обучен у ношњу тракијске етнографске области, присуствовао је званичној церемонији награђивања, одржаној крајем јуна у Пекингу. О утисцима свог путовања он прича:
„Време које сам провео у Пекингу било ми је довољно да обиђем само део кинеског главног града. Домаћини су организовали туру разгледања Великог кинеског зида. Што се Пекинга тиче, најјачи утисак су ми оставили Забрањени град и летња палата кинеских царских династија. То су два невероватна места велелепне архитектуре и инспиративне атмосфере која треба посетити.“
За Христа фотографија је могућност забележити ситуације које се никад неће поновити: „Пред тобом је непоновљив тренутак који помоћу фото апарата може да остане заувек документован.“ Пејзаж и архитектура су две области које привлаче „око“ његовог објектива. Поред старих манастира и цркава млади фотограф воли да слика и модерну архитектуру велеградова.
Шта је побудило његово интересовање за фотографију?
„Волим да читам и путујем. У часопису какав је National Geographic, из којег сазнајем занимљивости о прелепим крајевима света, објављују се врхунске фотографије. Те слике провоцирају љубитеље путовања да обиђу та места. То ме је зачарало. У једном тренутку сам решио да и ја бих да радим нешто слично и да са родбином и пријатељима могу да делим утиске са мојих путовања по Бугарској, зато што често идем у бугарске планине. Био је то почетак мог бављења фотографијом.“
За које дестинације Христо најрадије пакује кофере?
„Свака држава има своју историју и занимљиве стране. Лично ја највише волим не толико популарне градове. Јако ми је драго када имам прилику да се сретнем са обичним људима у слабо посећеним местима, какав је био случај са Јерменијом. Мени је та држава била посве непозната. Недавно сам био у Босни и Херцеговини, која такође није међу најпопуларнијим туристичким местима. Волим једноставније ствари јер се, по мени, у њима крије више лепоте. Процеси урбанизације захватају све веће територије света и полако у заборав падају традиције које су се одржале вековима. Њих морамо неговати.“
Следећа циљна тачка Христу је међународни фото конкурс, организован у оквиру европске заједнице.
Превела: Ана Андрејева
Фотографије: из личне архиве Христа Димитрова
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..