Пре месец дана премијер Пламен Орешарски је јавно признао да је његова влада програмирана да буде тампон између претходне владе партије ГЕРБ и следеће, а пре десетак дана је обелоданио да парламент може да изгласа њену оставку у периоду од 23. до 25. јула. Јуче је председник Народног собрања Михаил Миков рекао да ће оставка кабинета бити изгласана 23. јула уколико је премијер Орешарски поднесе. Догађаји из последњих дана показују да се експеримент „Орешарски“ сам распао пре него што се формално заврши.

И док је на самиту ЕУ у Бриселу Орешарски подржао кандидатуру блиске партији ГЕРБ европске комесарке Кристалине Георгијеве за положај високог представника ЕУ за спољну политику, лидер Бугарске социјалистичке партије која је формирала његову владу – Сергеј Станишев је тврдио да на овај положај мора бити изабран кандидат Партије европских социјалиста. У међувремену, у Софији је социјалистичка партија бламирала сопствену владу тако што је одбила да у целини подржи њен предлог ребаланса буџета. 14 месеци након формирања кабинета очито је да постоји сукоб између ове партије и премијера. Након упорног одбијања подношења оставке више од годину дана сведоци смо самораспада. А распад оцртава сложену ситуацију у земљи.

Услед бојкота партије ГЕРБ и партије „Атака“ парламент не функционише. Из ГЕРБ-а тврде да ће се вратити у Парламент само да би изгласали оставку кабинета, али такве још увек нема. Међутим, постоји владин предлог ребаланса буџета Фонда за здравствено осигурање који може да усвоји само законодавни орган. Без ребаланса рад предстојеће прелазне владе и здравственог система може бити блокиран.

Сложена је и политичка ситуација. Односи између владајућих партија -Бугарске социјалистичке партије и Покрета за права и слободе су затегнути. У ствари, влада Орешарског одлази јер је Покрет за права и слободе ставио до знања да је више неће подржавати. Код оваквог стања ствари Бугарска социјалистичка партија се неће показати снажнијом и приморана је да пре ванредних избора смени свог лидера. Испада да је партија ГЕРБ добитник, али ипак чини се да неће успети да у новом парламенту добије довољно гласова за састављање самосталне владе. Уколико у овом случају ГЕРБ одлучи да ипак преузме управљање, можда ће се показати да је влада Орешарског ипак била бесмислени тампон између једне старе и једне нове владе партије ГЕРБ, због којег је земља изгубила више од једне године. Кандидатуру представника Бугарске у Европској комисији мораће да истакне прелазна влада коју ће именовати председник државе близак партији ГЕРБ. То значи да се може догодити да буде истакнута кандидатура за европског комесара из Бугарске коју ће поднети партија ГЕРБ, али то би могло и да смањи шансе наше земље да у Европској комисији добије „тежак ресор“. Јер сва дешавања у Бугарској неминовно стварају утисак политичке нестабилности и непредвидивости.

Превод: Албена Џерманова