Метрополитен, Ла Скала, Ковент Гарден – светске оперске сцене очаране су талентованом и шармантном Бугарком Светлом Василевом. Сопран је чести гост оперских кућа не само Европе и Америке, него и Јапана и Аустралије, али је у својој домовини она мало позната. Можда зато што је одмах по дипломирању на Националној музичкој академији у Софији отпутовала у Италију, где је учила и радила. Њен супруг је Италијан, а њихова 11-годишња кћи носи лепо јапанско име Јуме. Она обилази свет са мајком, а недавно су њих две заједно посетиле и Бугарску. Повод за то је био први пројекат који је Светла Василева снимила на идеју Бугарског националног радија.

На диску чија премијера предстоји ове јесени је 12 мелодичних и популарних канцонета. „Врати се у Соренто“ /Torna a Surriento/, „Санта Лучија“, „Не заборављај ме“ /Non ti scordar di me/ су нама свима познате са репертоара Лучана Паваротија и Пласида Доминга. На својим концертима их изводи и Андреа Бочели, са којим је више пута наступала и Светла Василева. БНР је продуцент албума. Пет дана певачица је провела у Првом студиу у друштву музичара Симфонијског оркестра Националног радија. Диригент је био Марчело Рота, рођак великог филмског композитора Нина Роте и Бочелијев друг. Светла одавно познаје Марчела Роту и увек радо са њим ради. „Радостан сам да снимамо са пуним саставом оркестра, јер је то најбоља варијанта за неаполитанске канцонете“ – каже маестро Рота и хвали домаће инструменталисте.

У снимке се укључио и наш познати виолиниста Васко Василев, друг и поштовалац уметности оперске певачице, он је стигао из Лондона специјално да би учествовао у њеном првом бугарском ЦД-у. А док су снимали чувену песму „Funiсuli Funiсula“ Светли и Васку се придружио на почетку дрхтави, а затим све снажнији глас мале тамнокосе девојчице. То је била Јуми. „Нисмо то планирали – каже Светла. – Једноставно смо импровизовали. Не знам да ли ће се ова импровизација наћи и на диску, можда као шаљиви крај.“

„За мене је то био веома емотиван доживљај. Никада пре нисам наступала пред публиком. Знам ову песму, певала сам је са мајком, али сам се збунила кад ме је позвала на сцену. Ја обожавам музику, учила сам клавир и виолину, али још увек нисам одлучила чиме ћу се бавити. Имам коњића и желела бих да учествујем на коњичким такмичењима. Путовала сам широм света, али највише волим да долазим код баке у Рилцима /то је четврт Добрича/, као и да певам са мајком.“

Светла Василева има бугарско и италијанско држављанство, али увек подвлачи да је Бугарка. Свугде путује са породицом. „Ако је човек успешан у професији – то је само један успеха, а ако је успешан у породици – то су већ два велика успеха, зар не?“ – са осмехом каже она.

Превод: Александра Ливен