Навршава се 100 година од почетка Првог светског рата, једног од најразорнијих у људској историји. Бугарска се укључила у рат у октобру 1915., нешто после Првог и Другог балканског рата /1912-13 г./ у којима је учествовала вођена жељом за националним обједињењем простора насељених првенствено бугарским живљем који су остали ван граница наше земље. Други балкански рат довео је Бугарску до националне катастрофе.

„Исувише свеже су биле ране Другог балканског рата – каже у интервјуу за Радио Бугарска познати историчар акад. Георги Марков. - То је подстакло властодршце да се што пре прикључе ратним операцијама – било на страну Тројног савеза, било на страну Антанте. Пуномоћни министри (дипломатски изасланици) Бугарске у основним европским метрополама, наговештавали су да ће рат добити Антанта, јер располаже огромним људским и материјалним ресурсом. И само један министар пуномоћник – Димитар Ризов у Берлину, веровао је у победу Немачке. Дефинитивно су цар Фердинанд и премијер Васил Радославов између две зараћене коалиције учинили погрешан избор и стали на страну губитника, зато што без обзира што је Немачка стварно имала најјачу војску, најбоље обучену и наоружану, она није могла да одоли свом осталом свету.“

После избијања рата Бугарска је на почетку држала неутралитет, успешно одолевајући предлозима једне и друге коалиције.

 „Ипак мислим да је било немогуће да чувамо неутралитет, зато је требало да бар одложимо на годину дана наше учешће, када је победа Антанте била већ на помолу – наводи Георги Марков. – Бугарска је стала на страну Тројног савеза, наша армија освајала је победу за победом на ратиштима у Македонији, Поморављу, у Добруџи и преко Дунава – у Влашком па све до Молдавије, али је овај исувише дуги и исцрпљујући рат био унапред изгубљен.“

Тако је наша земља доживела другу националну катастрофу. Међутим, како истиче министар одбране Ангел Најденов: „Бугарска је једина балканска земља, чију престоницу нису запоседале стране армије у ратовима вођеним у 19. и 20. веку. Навео бих и још једну значајну чињеницу: ниједна бугарска ратна застава није заробљена. У овом рату за домовину се борило скоро милион бугарских војника. Од њих је преко 100 хиљада заувек остало на ратиштима. У знак захвалности према њиховом подвигу подигнуто је преко 2.500 војних споменика, али уједно с тим нажалост више од 1.500 бугарских војничких гробља у иностранству тоне у руинама и забораву.“

Ради обележавања годишњице Првог светског рата и учешћа Бугарске у њему формиран је Национални комитет. Укључени су представници председништва и владе, Министарства одбране, шефови Војне академије „Георги С. Раковски“, Националног војно-историјског музеја и Националног историјског музеја, обласни управници, војно-патриотски савези, Државна агенција „Архиви“, научници са БАН, Бугарски културни клуб у Скопљу и др. Један од задатака комитета је реновирање заборављених војних споменика. У оквиру обележавања биће организоване и научне конференције, посвећене основним ратним операцијама бугарске армије и главним протагонистима у току рата. БНР и БНТ извештаваће о свим манифестацијама поводом стогодишњице Првог светског рата.

Превела: Катарина Манолова