Кишовито лето је за скоро месец дана одгодило жетву лаванде у Бугарској, која је и даље водећи произвођач те уљане културе у свету. Последњих година ми смо чак претекли Француску која се поноси бескрајним мирисним лила боје пољима Провансе и сматра их својим националним обележјем.
Да ли ће лоше време утицати на род лаванде ове године?
На ово питање одговара Димитар Стефанов – један од великих произвођача и извозника ружиног и лавандиног уља код нас.
„Ако је прохладно и влажно време добро за бербу ружа, за лаванду оно је изузетно штетно. Да бисмо почели са жетвом потребно нам је бар 4-5 узастопних сунчаних дана. Стална киша из последњих 40 дана утиче неповољно на лаванду. Али су нам биљке овог лета за около 20-30 одсто веће, а имамо и више нових насада који ће први пут дати цвет. Тако да ће, гледано у целини, приноси бити нешто већи од прошлогодишњих. Влажно време утиче пре свега на чисти производ тако да ће он бити бар за 20 одсто мањи. Али се те две позиције уравнотежују и очекујемо да добијемо бар око 120 тона дестилованог лавандиног уља, отприлике као и прошле године.“
Тако ће Бугарска сачувати своје позиције лидера на тржишту те мирисне биљке у чијем узгоју имамо старе традиције. После неког запостављања узгоја лаванде крајем прошлог века, у последњих неколико година запажамо прави бум нових насада.
„Тренутно враћамо наше старе позиције, које смо увек заузимали па чак региструјемо боље резултате - истиче г. Стефанов. - Увек смо били други после Француске, а сада смо већ испред ње по обиму производње. Међутим, не можемо да се похвалимо да нам је квалитет бољи и француска лаванда и даље је еталон. Све зависи од климатских услова. Узмимо, например, ружу уљарицу. Нигде другде сем овде не добијају цвет са толико добрим карактеристикама ароме. Исто је и код лаванде. Најпогоднији за њу услови су висока поља јужне Француске. На нашу срећу ружино уље је елитнији и скупљи производ од лавандиног.“
Како нам је пошло за руком да претекнемо Француску када је у питању та крунска за њу култура?
„Последњих деценија Француска има проблеме са насадима лаванде које стално нападају различите болести тако да периодично треба да обнавља своје плантаже, што тражи и веће инвестиције. Тамо је дошло до смањења површина под лавандом и производње. Са тржишта се повукао и још један крупни произвођач лаванде – Кина која тренутно има друге приоритете у пољопривреди. Ти су чиниоци проузроковали озбиљне разлике у тражњи и понуди на тржишту и знатно повећали цене, што пак је изазвало велико интересовање за ову биљку у Бугарској. А заједно са новим могућностима које пружају европске субвенције, последњих година плантаже лаванде овде су порасле троструко и четвороструко.“
Дошло је до правог скока, коментарише Димитар Стефанов. 2013. је произведено 120 тона лавандиног уља – двоструко више у односу на 2011. То се може објаснити рекордним ценама бугарске лаванде у 2011-2012. г, – више од 100 евра за килограм. Међутим, ове велике вредности су остале у прошлости, каже г. Стефанов, који очекује да ће ове године цена бити дупло нижа – око 65 евра, што пак је индиректан доказ да је понуда повећана, тј. Француска се враћа свом исконском обиму производње. Због ниских цена ће спласнути ентузијазам наших произвођача што ће умирити тржиште. Димитар Стефанов сматра да су површине под лавандом у Бугарској достигле свој оптималан обим.
Лаванда је ушла и у северну Бугарску. По традицији она се узгаја у јужним пределима земље, али су рекордне цене с почетка деценије привукле пажњу фармера из северне Бугарске. Они су се определили за нове, атрактивне сорте, које међутим дају уље са слабијим мирисним карактеристикама. Стручњаци те бранше упозоравају да ће прекомерно повећање лавандиних плантажа довести до наглог пада цене културе. „То смо већ доживели крајем прошлог века када смо регистровали и одлив производње лаванде и изгубили своје тешко извојеване позиције“ коментаришу аналитичари.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: БТА
Према речима вицепремијерке и привремене министарке финансија Људмиле Петкове, очекује се да буџетски дефицит буде 3%, али је то постигнуто захваљујући додатним напорима, а не планирањем, јер велики део трошкова није био унапред укључен. Петкова..
Европска инвестициона банка (ЕИБ) одобрила је зајам у износу од 250 милиона евра Бугарској за суфинансирање приоритетних пројеката у оквиру европских програма за период од 2021. до 2027. године. Према информацијама које је објавила банка, финансирање..
У периоду јануар–септембар 2024. године, извоз робе из Бугарске у Европску унију смањен је за 3,6% у поређењу са истим периодом прошле године и износио је 20,895 милијарди евра. Главни трговински партнери Бугарске у ЕУ су Немачка, Румунија, Италија,..