Да смо још пре 421 дан, када је Пламен Орешарски преузео функцију премијера Бугарске почели посматрати његове кораке под лупом, тада би вероватно његово понашање као председника владе могло бити много јасније. Али, како каже изрека, боље икад него никад.

"Ја нисам политичар " – изјавио је Орешарски у својству премијера на почетку ове године у једном ТВ интервјуу. Википедија ће се можда сложити са том изјавом и у свом чланку о њему од 29. маја 2013. (када је изабран за председника владе Бугарске), додати датум 24. јул 2014. г., када је изгласана његова оставка. Википедија тешко да ће га окарактрисати као „безличан“ или „марионетски“, али ће у сећању многих Бугара он вероватно остати као такав. Да подсетимо и на други један датум – 14. јун 2013. г., када је једно нетранспарентно именовање, последица политичких ујдурми, извело на улице Софије хиљаде људи који су тражили оставку његове владе.

Какву је политику спроводио Орешарски? Да ли су лева или десна његова политичка опредељења? На то ни данас нема одговора. Иначе је Орешарски учесник политичког живота земље већ читавих 12 година. 2002. године тада будући премијер социјалистичке владе био је потпредседник десног Савеза демократских снага (СДС), а пре тога - заменик министра финансија у десној влади. 2003. његову кандидатуру за градоначелника Софије истакао је опет СДС, али је после чудних сусрета са кључним фигурама сиве економије неприметно удаљен. Две године касније Орешарски је учинио политички заокрет од 180 степени и преузео положај министра финансија у влади социјалисте Станишева. И премда није члан БСП,  изабран је за посланика на листи социјалиста. А за крај -  постао је премијер, мада и у експертској влади. Бити на високим положајима у два политичка логора са опречним идеолошким опредељењима – таквој политичкој биографији могао би позавидети неједан политичар.

Можда се управо у тој политичкој биографији крије одговор питања зашто су социјалисти одлучили да управо Пламен Орешарски стане на чело коалиционе владе са Покретом за права и слободе, која је управљала без коалиционог споразума. Такав политичар је погодан за закулисне радње. Орешарски је ту улогу одиграо одлично. У четвртак премијер који је тврдио да није политичар је напустио полтичку сцену. Засада, а докле ће то трајати – није јасно. Да ли се неко други, који такође не сматра себе политичарем, можда спрема за сличну улогу – то ће будућност показати. Било би паметније да кандидате за положаје посматрамо под лупом пре него што су заузели све високе функције у држави.

Превела: Ана Андрејева