Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Депозити домаћинстава у Бугарској забележили годишњи раст од 8,5 одсто

БНР Новини
Фотографија: архива

Према подацима Бугарске народне банке, депозити домаћинстава у Бугарској крајем јуна износе 19,7 милијарди евра. Централна банка исказује одлив депозита у јуну у износу од 244 милиона евра, што је, према мишљењу финансијских стручњака, резултат тензија око Корпоративне трговинске банке. То је натерало неке штедише да повуку новац. Упркос томе раст улога грађана у последњих 12 месеци износи импресивних 8,5 одсто.

Анализа приватног финансијског богатства у средњој и источној Европи коју је урадила банка „Уникредит“, показује да у 2013. 82 одсто укупних финансијских актива бугарских домаћинстава чине банкарске улоге и новац у готовини, свега 16 одсто је инвестирано у узајамне и пензијске фондове, а тек 2 одсто - у хартије од вредности. Тиме се Бугарска сврстава на прво место у средњој и источној Европи по проценту депозита у укупном финансијском богатству. У Италији и Немачкој рецимо 38 одсто финансијске активе домаћинстава је поверено на управљање узајамним и пензијским фондовима. Ни уведени 2013. г. порез на камату остварену полагањем депозита није одвратио Бугаре од штедње у банкама.

„Основни разлог велике количине банкарских депозита је што људи који располажу новцем, не познају довољно остале инструменте у које би могли да инвестирају. Поред тога у годинама економске кризе грађани се не опредељују толико за профитабилне, колико за сигурне инвестиције - изјавио је аналитичар финансијске куће „Карол“ Александар Николов. - Мислим да су депозити порасли због кризе. У периоду 2009-2011. г. каматне стопе на штедне улоге биле су релативно високе, због чега су многи имали дилему да ли да ризикују тако што покрену нови бизнис, да ли да уложе новац у неке инвестиционе инструменте или пак да једноставно очекују добре приходе од пристојних камата. Дакле већа сигурност и релативно увећаних у тим годинама прихода од камата били су кључни фактор у одлучивању многих грађана да положе новац у банку.“

Можемо ли тврдити да Бугари имају већу склоност да уштеђевину ставе у неку банку у поређењу са грађанима других земаља ЕУ?

„Ако погледамо европски просек, изгледа да је тако. На основу наших истраживања утврдили смо да је разлог тога слабија обавештеност о реалним користима депозита. Истини за вољу, инфлација скоро сто посто поједе камату на штедњу. Али људи нису свесни тога, а још један разлог што се готовина најчешће ставља у банке је бугарски конзерватизам. Бугарски грађани заправо и не схватају да не добијају реални приход од своје уштеђевине, положене у банку, зато што једноставно не познају друге финансијске инструменте који би им обезбедили боље приходе.“

Који финансијски инструменти могу бити алтернатива банкарским депозитима?

„Има више таквих инструмената. Неки су мало сложенији и нису баш приступачни нестручним лицима. Најлакши начин за инвестирање новца, сем депозита, је коришћење узајамних фондова. У Бугарској има више таквих фондова којима управљају домаћа и страна друштва, а која представљају једноставан начин за инвестицију. Узајамни фондови могу се бавити ризичнијим инвестицијама у одређеним регионима и земљама (свако може одабрати регион или земљу у које жели да уложи новац зависно од перспективе профита), али има и балансираних фондова у којима се половина портфеља улаже у деонице, а преостали део у конзервативније инструменте какви су депозити, обвезнице и неки други. Има фондова који инвестирају у некретнину у Европи, САД и другим земљама.“

Према Александру Николову, у последњој години се запажа већи пренос новца са депозита у узајамне фондове и друге финансијске инструменте што је пре свега резултат пада камата на депозите. Задржавање овог тренда вероватно ће довести до повећања атрактивности осталих финансијских инструмената.

Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Јорданка Чобанова

Чланство у ЕУ Бугарској донело нето приход од преко 21,3 милијарде евра

Од 2007. године, када је Бугарска ушла у ЕУ, реални приходи у земљи порасли су више од 3 пута. Куповна моћ је повећана за 20%. Камата на хипотекарне кредите у Бугарској 2006. године износила је 8%, сада је 2,8%. Бугарска је за 17 година чланства..

објављено 20.5.24. 13.44
Владимир Малинов

Уместо предложених 30%, струја ће поскупети за око 10%

Значајнијег поскупљења електричне енергије за домаћинства неће бити, изјавио је министар енергетике Владимир Малинов. Мислим да би повећање могло бити минимално у оквиру инфлаторних процеса. Постоје механизми за постизање ниже цене, рекао је он за bTV,..

објављено 20.5.24. 08.47

Бугарско-српска трговинска размена у сталном порасту

Билатерална сарадња са Бугарском у претходних десет година је континуирано расла, досежући износ од 1,8 милијарди евра у 2023. години, показују подаци Министарства унутрашње и спољне трговине Србије. „Реализација заједничких пројеката, посебно у области..

објављено 17.5.24. 10.50