Запад је наметнуо нове економске санкције Русији због украјинске кризе. Према извештају ММФ Бугарска је једна од најпогођенијих земља чланица и већ сноси негативне последице тог потеза. Између 15 и 20 хиљада руских туриста неће провести свој летњи одмор на бугарском приморју. Основни разлог су фалити руских туроператора. А пад рубље и куповне моћи руских грађана приморава већи део њих да мења планове о одмору у иностранству. Из ММФ-а тврде да су поред Бугарске у сличној ситуацији Кипар и Црна Гора. "Те три државе су омиљена дестинација руских туриста, који имају знатан удео у њиховим економијама" – тврде из фонда. Туристичка бранша није једина, која бележи пад. Стручњаци ММФ-а су израчунали да капиталне инвестиције Русије надмашују 5 процената БДП-а Бугарске, Белорусије, Молдавије и Црне Горе. Ове недеље је стигла и вест да се руска компанија "Лукојл" повлачи са тржишта Чешке, Словачке и Мађарске. Председник Владимир Путин је са своје стране узвратио ЕУ и САД једногодишњом ограничавањем увоза животних намирница из тих земаља.

Циљ санкција ЕУ је да примора Русију да преиспита своју спољну политику с обзиром на украјинску кризу. На дугорочном плану економска изолације Москве треба да натера руске грађане да се супротставе властитом председнику – Путину. Друго је питање да ли је то исправни пут. Засада је јасно само то да ЕУ мора да буде стрпљива, јер последња социолошка истраживања сведоче да подршка Путину у Русији не опада. Али расте напетост међу чланицама Уније, јер последице тих санкција имају различит утицај на економије појединих држава. Питање је колико ће потрајати врло тешко постигнути компромис о увођењу санкција, ако дође до трајног обустављања испорука гаса источноевропским земљама. Осим тога земље ЕУ имају различите, чисто историјске условљене односе са Русијом, који данас имају и економске димензије. Пример тога је спорни пројекат "Јужни ток", који је уживао подршку досадашње бугарске владе, исто као и Италије, Аустрије и Мађарске. То питање баца дугу сенку и на политичке одлуке ЕУ, независно од избора новог Високог представника ЕУ за спољну политику. Номинација италијанске министарке иностраних послова Могерини не свиђа се балтичким земљама управо због чињенице да је она позната по својим проруским расположењима и одобрењу реализације пројекта "Јужни ток".