На својим концертима Красимир Гатев је скоро увек изводио дела дијаметрално супротних стилова. У интервјуу који се чува у Тонском архиву БНР, пијаниста прича:

„Настојим да извлачим звук који није нити груб, нити суптилан; нити оштар, нити отежан и развучен. Увек се опредељујем за тембровски обојено извлачење, за коришћење динамичког потенцијала разнородних темброва. Пука виртуозност никад ми се није допадала. Виртуозност може да буде само средство, никад циљ. Замишљам како осталима звучи музика коју свирам. Мени је слушање постало правило међусобног подређивања разума и осећања. Мислим да би било добро када музичар понекад осећа разумом и мисли срцем.

„Мени је клавир све – и пријатељ, и не баш увек добар партнер, али без њега не могу“ – уобичавао је да каже Красимир Гатев. Поред концертних наступа, бавио се и педагошким радом. Његови ђаци га памте по изузетној посвећености музици:

„Мени највише значи сама музика – каже извођач. Никада нисам волео да будем у центру пажње. Музика ми је као нека друга природа. Она представља савршену хармонију и чистоту осећања и разума.“

Контакти са многим светски познатим личностима из света музике допринели су израстању Красимира Гатева като интерпретатора.

У интервјуу који је дао неколико година пре своје смрти, пијаниста је навео неке незаборавне моменте своје каријере:

„Звезданих тренутака је било напретек, не бих могао да их набројим све. То су музичка такмичења на којима сам учествовао – „Маргарита Лонг“ у Паризу, „Краљица Елизабета“ у Бриселу, сусрети са младим музичарима, концерти у великим дворанама широм света, рецимо са Берлинском филхармонијом или Миланском Ла Скалом, лонг плеј плоча са Рајном Кабаиванском, наступ у сали „Тиволи“ у Данској као и концерти у Белгији, Грчкој и другим земљама. Што се успеха тиче, он понекад може бити горак исто као што и неуспех може бити сладак. Ово последње је могуће ако је човек довољно критичан према себи и када је у стању да извуче неку поуку.

Превела: Ана Андрејева