Прошле недеље привремена влада је саопштила да ће наставити са изградњом ограде дуж бугарско-турске границе како би обуставила талас избеглица са Блиског Истока ка ЕУ кроз Бугарску. Ограда треба да покрије деоницу од око 160 км наше границе са Турском, која са данашњим даном није део интегрисаног система видео-надзора. То ће коштати око 20 милиона евра, а према МУП-у, ограда ће уштедети пуно новца бугарским пореским обвезницима, који тренутно плаћају члановима појачаних патрола на зеленој граници са нашим јужним суседом.
Планови о продужетку граничне ограде муњевито су подвргнути критици. Домаћи заштитници људских права су оптужили владу да крши властити Устав и низ конвенција УН. Вероватно ће уследити и критике од стране ЕУ, иако она тренутно није баш расположена да прима избеглице из Сирије и других конфликтних тачака на Блиском Истоку. Сматра се да је од прошле године наовамо око два милиона Сиријаца напустило своју домовину, а Европа је спремна да прими тек 10 хиљада људи, при чему претежно хришћанске вероисповести. Најиздашније су Немачка и Шведска, а много других земаља чланица ЕУ, међу којима су Велика Британија и Француска, уздржава се. Брисел се засада ангажује једино на пружању финансијске и техничке помоћи земљама на спољашњој граници ЕУ, али ће се то можда ускоро променити. Новоизабрани председник ЕК Жан Клод Јункер већ је најавио своју намеру да именује комесара за питања миграције. На последњем самиту ЕУ у јуну државни и владини руководиоци земаља чланица су најзад усвојили конкретан програм о заједничкој миграционој политици. Сходно њему у наредних пет година треба створити могућности за легалну миграцију ка ЕУ, а заједница ће и даље инвестирати и проширивати постојећи програм граничне контроле EUROSUR и агенцију FRONTEX. И што је најважније: терет избегличког таласа треба да солидарно поднесу све државе Уније.
Талас избеглица који стижу у „обећану земљу“ Европска унија копном и морем, општеевропски је проблем, али нису све земље чланице тога свесне. Тренутно свако се спашава како може – Бугарска, Грчка и Шпанија виде решење у изградњи ограда дуж својих граница, а северније земље радије игноришу избегличку кризу на југу заједнице. Међутим, она неће бити решена чак и именовањем комесара за миграцију, јер се у ствари ради о економском проблему. И остаће све док постоје сличне огромне разлике у стандарду живота богате Европе и сиромашних блискоисточних и афричких држава.
Превод: Александра Ливен
На изборима одржаним 27. октобра све политичке партије које ће бити заступљене у новом, 51. сазиву Народног собрања Бугарске, изузев странке „Величина“ („Величие“), забележиле су пораст броја гласова у односу на изборе одржане 9. јуна 2024. године. На..
Још једни ванредни избори су иза нас, али изузев незнатно повећане излазности у односу на изборе одржане у јуну о.г, још је тешко прогнозирати политичке конфигурације, које би омогућиле формирање редовне владе, коју ће изабрати 51. сазив Народног..
На основу 100% обрађених бирачких места у дијаспори, „Алијанса за права и слободе“ освојила је 22,65% гласова, чиме је потврдила своју позицију као први избор наших суграђана у иностранству. На другом месту нашла се коалиција „Настављамо промену –..
„Северна Македонија још није усвојила неопходне измене како би у Устав укључила припаднике других народа који живе на њеној територији, као што су Бугари.“..
Лидер партије ГЕРБ, Бојко Борисов, саоштио је да ће странка уложити максималне напоре за формирање редовне владе са пуним мандатом, посвећене..
Лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов мора јасно одговорити да ли ће удаљити Дељана Пеевског из свог окружења и вратити се европском путу Бугарске, или ће наставити..