Привремена влада Бугарске коју је председник именовао са основним циљем да припреми ванредне парламентарне изборе 5. октобра, навела је као један од својих главних приоритета и припрему земље за учешће у НАТО самиту који ће одржати 4. и 5. септембра у Велсу. Око недељу дана пре састанка, Министарство одбране је објавило документ под насловом „Визија 2020: Бугарска у НАТО пакту и европској одбрани”. На темељу тог документа биће израђен национални програм учешћа земље у активностима Атлантског савеза и у систему европске одбране, који ће бити размотрен у следећем парламенту. Очито је да ће тезе које су нашле места у тој визији бити руководеће начело у припреми учешћа бугарске делегације у раду натовског самита наредне недеље.
„Визија 2020” одређује Русију и њену политику као ризик по националну безбедност. Према прелазној влади Бугарска која се налази на југоистоку Европе и у Црноморском региону, данас се обрела у једној од зона са највећом концентрацијом ризика и претњи на просторима Северноатлантског савеза, а тенденције њиховог развоја не наговештавају побољшање ситуације на краткорочном и средњорочном плану. Кризу у Украјини бугарска влада тумачи као амбицију Русије да поврати утицај на том бившем совјетском простору. Истовремено сматра да јачање способности Русије за вођење конвенционалних ратних дејстава провоцира одбрамбене способности Бугарске. Активно пропагирање руске политике у земљи, посебно уз посредовање бугарских политичких и економских субјеката и медија, или пак недржавних организација, „Визија 2020” карактерише као информациони рат који поткопава интегритет институција и државности и директно погађа националне демократске вредности, дух и вољу. Као основни ризик за Бугарску наведен је нови хибридни рат, који усклађује конвенционалне методе са потезима типичним за партизански, кибер и информациони рат, као и са акцијама које противрече међународном праву. Сходно документу, наше националне одбрамбене способности допунски погоршава и заоштравање односа између Москве, с једне стране, и Кијева, ЕУ, САД и НАТО-а, с друге, што је и велика претња по нашу националну економску и енергетску безбедност. Као потенцијалне опасности са Југоистока и Југа у документу се наводе кризни процеси на Блиском Истоку и у Северној Африци, мада је негирана могућност да криминалци или чланови терористичких организација искористе регионалну нестабилност и миграционе таласе и да продру у Бугарску. Као потенцијалне ризике на Западу „Визија“ одређује успоравање евроатлантских интеграција држава Западног Балкана и постојећу тамо етничку и верску нетрпељивост.
С обзиром на дефинисане претње, влада сматра да треба да се инвестира у пренаоружање, јер тренутно Бугарска не располаже војним ресурсом, који би јој ефикасно гарантовао безбедност у условима стално мењајућих се изазова пред савременим стратешким окружењем. У том контексту „Визија 2020” инсистира на повећању војног буџета од 2015. до 2020. за 0,1% БДП-а како би у 2020. г. он достигао 2,0%.
Још неразмотрена од Владе, „Визија 2020” је изазвала енергичне коментаре у националним медијима, неки од којих са критичним нијансама. Лист „Труд” пише у наслову да „Због Русије министар Шаламанов тражи ракете”, а „Дневник” коментарише да је Министарство одбране званично објавило да је Русија претња по безбедност Бугарске.
Превеле: Андрејева, Ливен
Постоје шансе за формирање редовне владе, изјавио је лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов. У обраћању новинарима, Борисов је нагласио да преговори за сада напредују у позитивном правцу. „Што више ћутимо, то боље“, истакао је Борисов, изразивши оптимизам..
Преговори за формирање нове владе између будућег мандатара ГЕРБ-СДС и парламентарних фракција настављени су данас састанком са представницима коалиције БСП-Уједињена левица. Преговарачки тимови обе стране сложили су се да је Бугарској неопходна..
Коалиција ГЕРБ-СДС започела је преговоре са осталим парламентарним странкама о формирању редовне владе у оквиру 51. сазива Народног собрања. Састанци се одржавају уочи доделе првог мандата од стране председника Румена Радева највећој парламентарној..