Након што је смртоносни ебола вирус прешао границе Гвинеје и погодио Либерију, Сијеру Леоне и Нигерију, он већ прети и Европи. Према подацима Националног института за заразне и паразитске болести у Софији, до 9. августа је у свету забележено преко 1.800 случајева еболе, од чега више од 1.000 смртних, а већ и у Европи има једне оболеле особе. 14 пацијената у Србији и један у Турској који су боравили у западној Африци, стављено је под карантин до објављивања коначних резултата лабораторијских анализа.

До сада у Бугарској нема података о продору опасног вируса, упркос страховањима од ширења заразе еболом у вези са нигеријским авионом чија се поправка врши на територији земље.

„Таква опасност не постоји јер је једини извор инфекције заражена особа у којој се развила болест – објашњава национални консултант за вирусологију проф. Павел Теохаров. - Зараза се преноси веома блиским контактом са оболелом особом. А дотични авион ће бити обрађен на адекватан начин.“

Који су ризици за Бугарску и да ли постоји реална опасност од ширења вируса код нас?

„На аеродрому је уграђена термо камера - каже проф. Павел Теохаров. - Највећу опасност, ако таква уопште постоји, представљају земље у којима се изводе директни летови, јер се зараза може пренети зараженим путницима. Иначе, што се тиче избеглица које илегално прелазе на територију Бугарске из западне Африке, њихов пут до наше земље је дужи од инкубационог периода болести. У Африци се оне крећу пешке или користе неки локални саобраћај. Познато је да ти људи морају да пређу дуг пут и кроз Турску да би дошле до Бугарске. Стога је изузетно мало вероватно да се инфекција пренесе на тај начин. Стопостотне гаранције тешко се могу дати, али очигледних ризика дефинитивно нема. Не постоји опасност од заражавања становника Бугарске, зато што начин инфицирања не претпоставља масовно ширење заразе ван погођеног региона. Ебола хара Африком због лошег здравственог система. Навике локалног становништва такође стварају плодно тле за ширење болести контактним путем. Дакле, без директног контакта не може доћи до масовног ширења заразе ван афричког континента.”

Лечење пацијената оболелих од еболе је изузетно тешко због реалне опасности од заражавања медицинског особља које брине о њима. Још увек није пронађена вакцина против вируса, али се у подручјима захваћеним епидемијом користи експериментални лек ZMapp који је Светска здравствена организација недавно одобрила.

„Реч је о препарату за лечење – каже проф. Теохаров. – Он је у таквој фази развоја да је веома тешко говорити о његовој ефикасности. Познато је да стопа смртности од еболе није 100%, зато је тешко дефинисати две контролне групе на којима је лек тестиран или није. Његова додатна клиничка испитивања тек предстоје како би се са сигурношћу утврдило да ли је он ефикасан. А што се тиче вакцине, она штити од болести, док је овде у питању примена лека код заражених особа.”

Превела: Марина Бекријева