У бугарској енергетици и посебно у сектору производње и дистрибуције електричне енергије ових дана севају варнице које могу да дигну у ваздух цео енергетски систем земље.

Бугарска је на једном од првих места у Европи по производњи електричне енергије по глави становника, што превазилази домаће потребе и омогућује извоз значајних количина струје углавном у суседне балканске земље. Међутим, дугови Националне електричне компаније /НЕК/, државног друштва које је власник највећих електрана у Бугарској, достигли су колосалну суму од 1,5 милијарди евра. Компанија је у тако тешком финансијском стању да је ове године платила само 53 одсто електричне енергије набављене од произвођача. Званичне информације Министарства економије и енергетике указују да НЕК има највећа дуговања према термоелектранама „AES Марица исток 1“ (преко 145 милиона евра) и „КонтурГлобал Марица Исток 3“ (више од 114 милиона евра), чији су већински власници америчке компаније AES и ContourGlobal.

Проблеми са струјом у Бугарској нису од јуче, гомилају се задњих 5-10 година. Да подсетимо да је један од главних разлога за пад владе десничарске партије ГЕРБ у зиму прошле године било незадовољство грађана због високих рачуна за струју. Једно од првих обећања леве коалиције на челу са Бугарском социјалистичком патријом која је дошла на власт, било је о праведнијим ценама струје. Као резултат њене наглашено популистичке политике, цене електричне енергије су скоро замрзнуте, а од 1. јула ове године, тј. у последњим данима владе Пламена Орешарског, само симболично повећане за 3 одсто. Стручњаци процењују да је због ове кратковиде политике за само годину дана НЕК претрпео губитке од 500 милиона евра.

Било је само питање времена када ће балон нереалних цена струје и огромних губитака произвођача електричне енергије у Бугарској пући. Изгледа да је ова катастрофа сасвим близу, јер су већ и званичници и енергетски стручњаци почели говорити о могућој рестрикцији струје и предузели серију хитних мера за оздрављење енергетског сектора.

Привремена влада премијера Георгија Близнашког створила је средином прошле недеље посебан Савет за енергетику који чине произвођачи и трговци електричном енергијом, представници државних институција, организација послодаваца и потрошача, експерти и синдикалци. Претпоставља се да ће овај Савет, успостављен као стално саветодавно тело Владе, својим анализама и препорукама играти важну улогу у решавању питања од друштвеног значаја из области енергетике. О томе да влада озбиљно гледа на нову структуру говори чињеница да је председник савета вицепремијер за економску политику Екатерина Захаријева. Сви су изгледи да ће један од првих задатака Савета за енергетику бити разматрање новог повећања цена струје, тим пре што је већ најављено поскупљење електричне енергије за 16 одсто за компаније и јавне организације од 1. септембра. Готово истовремено са овом одлуком објављене су и персоналне промене у руководству Бугарског енергетског холдинга, под чијим окриљем послује Национална електрична компанија. На захтев министра економије и енергетике Васила Штонова, оставку је поднео и председник Државне комисије за енергетику и водопривреду, независног органа који одређује правила на енергетском тржишту.

Јасно је, међутим, да структурне, кадровске и организационе мере и промене неће решити кризу у домаћем енергетском сектору, ако нису праћене повећањем цена струје које би одражавале стварну вредност електричне енергије и омогућиле инвестиције произвођача енергије. Према премијеру Георгију Близнашком, цена струје мора да расте благо и за грађане прихватљивим темпом. Из Државне комисије за енергетику и водопривреду су још пре неколико месеци саопштили да се у октобру очекује поскупљење струје. Колико ће оно бити и да ли ће заиста доћи до тога, није јасно. Такође, не смемо заборавити да ће се у октобру код нас одржати ванредни парламентарни избори, после којих ће доћи на власт нова влада са новим обећањима и идејама.

Превела: Марина Бекријева