Основни инструмент који ЕУ користи за оцену стања нових држава чланица је тзв. „индекс сустизања“. Он има за циљ да одговори на питање у каквој су мери земље централне и источне Европе ушле у корак са старим чланицама ЕУ. Индекс представља ниво зближавања у 4 категорије: економија, животни стандард, управљање и демократија.
„Нажалост, према том индексу Бугарска се и даље налази на једном од последњих места. Једино што се последњих годину дана десило јесте да је земља претекла Румунију, али не због властитих достигнућа, већ због минималног погоршавања показатеља нашег северног суседа“, изјавио је за Радио Бугарска економиста Георги Ангелов са Института „Отворено друштво“. За разлику од Бугарске, земље Вишеградске четворке (Пољска, Чешка, Мађарска и Словачка) и балтичке државе већ сустижу старе чланице по свим показатељима.
„На ранг листи Бугарска је скоро константно претпоследња у ЕУ. Релативно добри су наши резултати у сфери економије – 39 одсто постигнућа старих чланица, док што се тиче животног стандарда наша остварења чине свега 29 одсто просечног показатеља за те државе. У сфери демократије и управљања резултати су негде између те две вредности. Дакле, гледано у целини, нема показатеља по коме би Бугарска била међу првацима.“
По речима Георгија Ангелова, Чешка је већ богатија од Португалије, а Словачка претиче Грчку. Аналитичар очекује да се ова тенденција појача, тако да још једна или две источноевропске државе претекну Грчку и Португалију, које су међу старим чланицама најпогођеније кризом.
„Захваљујући континуираним реформама из последње две деценије неке источноевропске земље су забележиле економски раст, тамо је дошло до повећања квалитета живота и доходака, који су са данашњим даном упоредиви са онима у неким западним државама – каже Георги Ангелов. - Чешка је данас у неким аспектима ближа западним, него ли источним чланицама ЕУ. Пољска, Естонија и остале балтичке земље такође бележе брзи развој, што означава да и у нашем региону могу да буду остварени добри резултати, свакако, ако имамо реформаторске владе које би радиле на економском напретку. Јер управо стабилна и просперитетна економија обезбеђује радна места, гарантија је добрих доходака и доброг животног стандарда.“
По Георгију Ангелову, Бугарска треба да тежи побољшању рада својих административних и судских институција и пословног окружења. Управо то окружење, које је и саставни део показатеља управљања, омета развој домаће економије. Тј. у Бугарској је теже покренути бизнис, образовање није на одговарајућем нивоу, институције нису ефикасне и стандард живота је нижи.
Како ће криза око Корпоративне трговинске банке утицати на бизнис и стране инвестиције?
„Ми знамо врло мало о томе које гране и фирме имају кредите и депозите у тој банци. Ефекат ће сигурно бити негативан због спорог решавања проблема. Нешто слично се десило и у Португалији, али је тамо решење донето брзо, док је у Бугарској парламент одбацио предлог решења кризе у тој банци, те се затим распустио. То ствара допунску несигурност, што пак води смањењу могућности за кредитирање. И настају проблеми за економију, јер ће без већег приступа финансирању она тешко забележити чак и онај најнижи ниво раста који очекујемо ове године. То ће имати лош утицај и на државни буџет и стандард живота.“
Према економисти, у сличним околностима страни инвеститори постају све обазривији. Њихова се активност смањује и због политичке кризе у земљи. Економија Бугарске већ годинама се креће изузетно малом брзином, а паралелно с тим депозити грађана и предузећа расту и бележе рекордне вредности. Да ли би у сличним околностима људи и бизнис претворили депозите у потрошњу и инвестиције?
„Важније је да та средства претворимо у инвестиције него ли у потрошњу, јер потрошња у Бугарској води повећању увоза. А права гарантија раста су инвестиције у производњи. У томе је главна неподударност – у банкарском систему има довољно средстава, али се она не трансформишу у кредите и инвестиције у економију. То је резултат недостатка предузимљивог духа, тј. лакше је да држиш паре у банци, него ли да ризикујеш и да отвараш радна места. То је, нажалост, дугорочни проблем домаће економије“, рекао је Георги Ангелов.
Превод: Александра Ливен
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..