8. септембар је проглашен за Дан жалости у граду Бургасу у знак сећања на три жртве водене стихије која је у ноћи између 5. и 6. септембра погодила исток земље. Током викенда узнемирујућа је била ситуација и у општинама Хасково и Стара Загора. Неколико дана раније била је поплављена Берковица, док је пре месец дана под водом била и Мизија. До овог тренутка, у поплавама у Бугарској је живот изгубило 25 људи. Бројка која је превелика, поготову кад се упореди са бројем жртава у суседним земљама које су биле озбиљније погођене поплавама.
У суседној Румунији водена бујица је прогутала 10 округа, кише су биле интензивније и обимније, али је живот изгубило 5 људи. Босна и Херцеговина и Србија преживеле су прави потоп. У Босни и Херцеговини у поплавама је погинуло 11 особа, док је у Србији где је на појединим местима пало и преко 250 литара воде по квадратном метру живот изгубило тридесетак људи.
Дакле, бројка која је приближна оној код нас, без обзира на то што су у Бугарској падавине биле испод критичног прага од 200 литара по квадратном метру.
Али горка истина је да Бугарска ни ове године није била спремна за поплаве и сличне природне катастрофе. Такве поплаве донедавно нису биле типичне за Бугарску, пошто су на нашим просторима одувек веће проблеме стварали летњи шумски пожари. Али од почетка века се слика полако, али сигурно мења. Први талас озбиљнијих поплава доживели смо 2005. године, а стигао је и други.
Нажалост, изгледа да нисмо научили лекцију из несреће која је задесила нашу земљу. Дијагноза је међутим већ одавно постављена: дивља сеча шума које иначе задржавају воду од атмосферских падавина и тако спречавају бујице и ерозију тла, не чистимо корита река, штавише, претворили смо их у сметлишта. Лакомислено градимо куће и путеве без дозвола, а понекад их подижемо и на клизиштима.
Други озбиљан проблем у Бугарској је систем хидроакумулација и брана који тешко можемо назвати системом с обзиром на то да не функционише. То што су поменута постројења у власништву различитих институција онемогућава њихов надзор и одржавање, а отуда се појављују и различити проблеми везани за њих.
Лечење те болести је такође одавно познато и постављено као главни задатак држави, општинама и друштву. Морамо престати са неконролисаном сечом, потребно је да редовно чистимо корита река, да се односимо одговорно према хидроакумулацијама, те да успоставимо модеран систем раног упозорења на поплаве.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти упозоравају да пси пате на хладноћи, због недостатка простора гурају се у заједничке кавезе где долази..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима усмереним на очување културног и историјског наслеђа у региону Благоевграда. На њену иницијативу покренуто..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају, гостима ће на тргу испред читалишта бити понуђени хлеб и со, а за добро расположење побринуће се више..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..