Инсигније монархистичке власти, стилски бугарски ордени, дипломатско одело, богато украшено срмом, народне ношње украшене везом, слике познатих сликара... Сви ови и још низ других експоната могу се видети на изложби „Рађање Треће бугарске државе. Софија и Софијски регион на граници 19-20. века. Софијци“.

„То је време када се рађа бугарска држава, када се након петовековног отоманског ропства она као Феникс птица диже из пепела. Време када она тражи путеве и начине за своје конституисање. И налази их у европском моделу“, каже у интервјуу нашем радију историчар уметности проф. Мила Сантова. На изложби се може видети тзв. Сребрни устав од 1911. године који је име добио по корицама окованим сребром. Он је у ствари комплетно измењен и допуњен Трновски устав који је усвојен 1879. године. Након проглашења Бугарске царством 1908. године 5. сазив Великог народног собрања је донео све измене и допуне. Према томе „Сребрни устав је основни документ према коме је Бугарска формирана у логици европских структура – каже проф. Сантова. - И ако се може говорити о неком битном одлучном законском кораку у том периоду, који Бугарску и Бугаре окреће према Европи, онда је то управо овај Устав. Наравно, веза са Европом је много више, јер још пре ослобођења Бугарске од османске владавине многи Бугари су се школовали у иностранству. Ови интелектуалци играју значајну улогу у земљи у време конституисања државе.“

Експонати изложбе посвећене Трећој бугарској држави су из различитих музеја у Софији и једне приватне збирке. Исти се могу видети у Националном музеју бугарске ликовне уметности – у бившем Царском дворцу. У оквиру изложбе издвојен и специјалан простор коме су организатори дали име „камера опскура“. Тамо посетиоци могу сести и уживати у старим кадровима које је на располагање ставио Национални филмски архив Републике Бугарске, а за њихово још боље расположење припремљен је и богати слајд шоу.

„Документарни кадрови из предметног периода ће свакако привући пажњу савременог гледаоца. Реч је о фотографијама и филмовима на којима по улицама Софије шетају људи одевени по последњој европској моди, али и људи из околних села у традиционалним ношњама. Ето, то је сложени амалгам бугарског јавног живота у том периоду. И овај амалгам је толико јак, да се чак и царска породица веома често могла видети одевена у бугарске ношње. Изложба садржи једну такву фотографију на којој су цар Фердинанд, негова деца и његова друга супруга одевени у народне ношње. По мени, то симболично показује ову везу између два начела нове бугарске културе.“

Портрети породице цара Фердинанда и истакнутих Бугара као што су велики бугарски песник, писац и драматург Иван Вазов и Стефан Стамболов – државник који је модернизовао Бугарску акценти су изложбе. Поред тога посетиоци могу да виде и портрете сељака чији је аутор сликар Иван Мрквичка. Занимљив акценат изложбе је и порцелански сервис за ручавање који је победио на женском такмичењу под окриљем кнегиње Евдокије. Он је дело Александре Хаџивлчеве из рода Пајсија Хиландарског који је написао чувену „Историју славјано-болгарску.“ Ова знаменита књига је одиграла велику улогу за време Националног препорода Бугарске. Везано за овај сервис занимљиво је то што је он декорисан лепим везом из софијског краја. Посетиоци изложбе имају прилику да се упознају како са историјом овог порцеланског сервиса за ручавање, тако и са историјом једног рода који је снажно везан за културне процесе у нашиј земљи.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Венета Павлова