Димитар Бодуров – о џезу, бугарском фолклору и истинским стварима

објављено 27.9.14. 11.10]

БНР Новини

Фотографија: БГНЕС

Download

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

Оригинална ауторска музика Димитра Бодурова одушевљава не само публику него и музичаре, уз то и оне са дугогодишњим искуством. Његове композиције су блиске мелодици и сложеној ритмичкој организацији бугарског фолклора, али никада се не удаљавају сувише од џеза – музике којој се посветио.

Димитар је добитник награда са престижних такмичења у Холандији – земљи у којој живи од 2000. г. Међу њима су „Ерасмус“ и „Пим Јакобс“ у Ротердаму, Џез такмичење у Лајдену и др. Стигао је на полуфинале такмичења за соло пијанисте у Монтреу, у склопу славног фестивала у том швајцарском граду. Приређивао је солистичке и концерте са својим триом у Холандији, Немачкој, Аустрији, Белгији, Луксембургу и Бугарској. 2008. г. основао је први фестивал пијаниста и бубњара у Амстердаму - Keys’n Stix Festival (фестивал „Типке и палице“).

Стицајем околности многе ствари у његовом животу су у паровима. Везан је за Благојевград где је рођен 1979. г. али је одрастао у Варни. Тамо је завршио Музичку школу „Добри Христов“. Дипломирао је на смеру тромбон, али му је од малена клавир највећа пасија. Био је загрејан за амерички џез, сањао је да се школује у постојбини џеза, али се обрео у Холандији.

„Био сам сасвим млад када сам одлучио да ћу наставити образовање у иностранству. Најпре сам две године студирао на Националној музичкој академији „Панчо Владигеров“, а затим сам отишао у Холандију. У Софији сам упознао многе младе музичаре, неколико пута недељно сам свирао по клубовима. Без обзира на класично образовање као џез пијаниста сам мање-више самоук. Зато су ове две године биле веома важне за мене. Сећам се како сам гостовао бубњару Димитру Димитрову који је живео у једном кварту у подножју Витоше. Ја и неки пријатељ, басиста из Македоније, ишли смо зими по великом мразу у ту удаљену четврт. Митко би нас примио у свом собичку, понудио чајем са ромом и онда смо свирали. То је доживљај који ми се заувек урезао у сећање и истовремено остао као синоним за свирање џеза. Иначе сам у тим годинама слушао Луја Армстронга, Оскара Питерсена… Сасвим друго лице џеза открио сам када сам упознао музику пијанисте Кита Џарета, а касније и трубача Мајлса Дејвиса и саксофонисте Џона Колтрејна.

Била ми је велика жеља да одем у САД, земљу која је постојбина џеза. Имао сам шансу да прођем аудицију за музички колеџ Беркли. Остварио сам право на парцијалну стипендију, али је обука била прилично скупа. У исто време Ротердамски конзерваторијум и Беркли колеџ су имали заједнички програм. Пријавио сам се за учешће али када сам се вратио, испало је да је програм већ завршен. Дипломирао сам на CODARTS School of music у Ротердаму као џез пијаниста, затим сам завршио композицију и писање аранжмана. У Холандији моје представе су се промениле, поново сам открио европски џез. Имао сам шансу да се школујем код једног од његових маркантних представника – енглеског пијанисте Џона Тејлора. Док сам студирао, све више сам постајао свестан како сам музичар који долази из Бугарске. Мој отац је у току више година свирао по свадбама, ја сам одрастао уз народну музику, волим је и добро познајем. Желео сам да у џез који свирам, уградим елементе домаћег фолклора и савремене класичне музике. Тако је све што сам научио током година формирало мој стил. Судбина није пожелела да одем у САД, али су зато у Ротердаму стално одржаване мастер класе гостујућих музичара, углавном Американаца. Порука свих била је иста: „Пронађите свој глас! Ова јединственост лежи у суштини џеза.“

Димитар Бодуров је своје композиције представио свирајући са различитим саставима на неколико сцена у Бугарској, а у августу је био међу организаторима и учесницима Првог међународног фестивала музике без граница „Радар“ (International festival for music beyond borders).

Превела: Ана Андрејева

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Димитар Бодуров – о џезу, бугарском фолклору и истинским стварима

Више из ове категориjе

„Поклони осмех“

„Двоје“

„Тиха звездана ноћ“

„Тамо на кривини“ – прва заједничка песма Васила Најденова и браће Аргирови

"Мери Бојс Бенд" слави 30 година на сцени