Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2026 Сва права задржана

Бугарима је све јасније да се излазак из кризе одлаже на неодређено време

Фотографија: архива

Поред вести о обилатим кишама, Бугаре су задњих дана узнемириле и друге лоше вести и мрачне прогнозе о наредним месецима, када ће изгледа, по ко зна који пут, морати да затежу каише.

Као што су неке новине већ саопштиле, бројане дане пре заказаних за 5. октобар ванредних парламентарних избора, привремена влада премијера Близнашког ипак је урадила ребаланс буџета 2014. Што значи да је кабинет „наслутио“ неке негативне резултате у развоју бугарске привреде и уместо да пребаци врући кромпир регуларној влади која ће бити састављена после избора, жури да што пре реагује и спречи даље погоршање ионако мрачне економске ситуације.  Према писању штампе, нови ребаланс буџета предвиђа буџетски дефицит од 4,5% уместо до сада планираних 1,8%. Стручњаци су израчунали да у тој ситуацији рупа у државном буџету до краја године може да се повећа на 3,5 милијарди лева. На то ће нам Брисел припретити прстом, јер према критеријумима из Мастрихта буџетски дефицит не сме да премашује 3%.

Без обзира на мрачне прогнозе, привремена влада и даље дели новац из ионако истанелог државног буџета, као да није криза, него нам цветају руже... Последњи потез било је додатно субвенционисање неких министарстава у висини од 100 милиона лева. Ако томе додамо и авансна плаћања по неким европским пројектима, као и додатних скоро милион лева за репрезентативне трошкове председништва, постаје јасно да је за време свог кратког постојања влада Близнашког штедро поделила преко 850 милиона лева.

Осећање кризе продубљује и најављено поскупљење струје за око 10%. Шеф Државне регулаторне комисије за електричну енергију и воду (ДКЕВР) Светла Тодорова је признала да је то поскупљење санитарни минимум и да је веома вероватно да после Нове године уследи ново, додатно повећање цене струје. Што се последица тиче, чак и деца знају да повећање било које врсте енергије води повећању цена свега осталог, и пре свега – хлеба нашег насушног. 

Да ствар буде још гора, наднела се и опасност од гасне кризе. Бугарска рачуна скоро у целини на испоруке руског гаса који се транзитира кроз Украјину. Уколико се руско-украјински односи заоштре и Москва заврне славину, Софија би могла да рачуна на своје не баш велике залихе које ће бити довољне тек за месец дана, као и на увоз из Грче, али по знатно већим ценама.
Многе земље чланице ЕУ су већ успешно пребродиле финансијску и економску кризу која је пре неколико година уздрмала свет. Нажалост, Бугарска није међу њима. Постало је јасно да за нашу земљу нема изласка из кризе. А стезање каиша ће се како изгледа претворити у константно обележје све несигурније свакодневице Бугара.

Превела: Катарина Манолова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска и Азербајџан траже могућности за проширење сарадње у области пољопривреде

Бугарска и Азербејџан ће продубити сарадњу на пољу пољопривреде и трговине пољопривредним производима. О томе су се договорили министри пољопривреде Бугарске и Азербејџана Георги Тахов и Меџнун Мамедов на састанку одржаном у Софији. Министар Тахов..

објављено 31.10.25. 15.52
Левон Хампарцумјан

Еврo неће драстично утицати на цене некретнина у Бугарској после 1. јануара 2026. године

Бугарско тржиште некретнина већ дуже време функционише као да је део еврозоне, а експерти сматрају да увођење евра као званичне валуте неће донети значајне промене у ценама. Ово је изјавио финансијски аналитичар Левон Хампарцумјан на 11. Националној..

објављено 31.10.25. 11.53

Бугарска очекује привредни раст од 3% у 2025. години, уз пораст спољног дуга

Према најновијој јесењој макроекономској прогнози Министарства финансија, бугарска привреда ће током 2025. године остварити раст од 3 одсто. Према истом извештају, који је објављен на званичном сајту Министарства, у 2026. години очекује се успоравање..

објављено 31.10.25. 09.00