Након 18-годишњег чекања бугарски групни састав у ритмичкој гимнастици поново је освојио златне медаље у вишебоју на Светском првенству у Измиру (Турска). Ритмичарке тренерке Ине Ананјиеве одиграле су без грешке своје две композиције – са три лопте и две траке и са чуњевима.

После дуго сањаног успеха у вишебоју наше су девојке извојевале и сребрна одликовања у финалу са три лопте и две траке и тиме су потврдиле своје позиције међу најбољим „грацијама“ света.

Ренета Камберова, Михаела Маевска-Величкова, Цветелина Најденова, Цветелина Стојанова и Христијана Тодорова – то су имена светских првакиња. Бугарска је жудела за тим успехом скоро две деценије. Последњи пут наш групни састав се окитио златом на Светском првенству у Будимпешти 1996. године. Титула у Измиру је десета златна медаља за нашу земљу у групној конкуренцији после оних из 1969., 1971., 1981-89., 1995. и 1996. г. У једном од својих првих интервјуа после победе тренер националне селекције Ина Ананијева је изјавила да је у основи титуле чињеница да су се вежбе које изводе њене девојке увелико разликовале од оних осталих састава. „Веома смо узбуђење и срећне. Знале смо да ћемо пре или касније добити оно што нам припада. Од тренутка када сам започела да радим са саставом, мој основни циљ на сваком такмичењу је био медаља у вишебоју, јер је то крунска дисциплина. Радосна сам што смо то оствариле при чему на светском првенству, јер су девојке током целе године показале врло стабилну игру на апсолутно свим такмичењима“, рекла је Ананијева.

Иза сваког светског успеха свакако стоје упоран рад, бројни квалитети, психичка и физичка отпорност и врло добро испланирана припрема. И све се то испољило у одлучном тренутку. „Представници неких земаља су нам рекли: „Најзад сте поново на врху!“, казала је Ина Ананијева. А Бугарска се заиста најзад вратила на врх, где је годинама била у ери тзв. „златних девојака“. Илијана Рајева, Анелија Раленкова, Диљана Георгијева, Лили Игнатова, Адријана Дунавска… – шампионке легендарне тренерке Нешке Робеве су у 80. и 90. годинама извојевале скоро све могуће титуле. Тада се говорило о „бугарској школи“ у ритмичкој гимнастици. Уследио је подужи период застоја и не само у гимнастици, него и у целом бугарском професионалном спорту, али су се наше „грације“ вратиле на своје „постоље“. Пожелимо им да дуго остану тамо.

Превод: Александра Ливен