Од периода велике финансијске кризе у Бугарској 1996-97. г. надаље банкарски сектор је бележио стални раст и тако све до пролећа ове године када је Корпоративна трговинска банка (КТБ), која је важила за једну од најугледнијих финансијских институција у земљи са великим политичким утицајем, запала у неликвидност, а Бугарска народна банка ју је затворила и увела принудну управу над њом. Од 20. јуна до сада банка не ради, не бави се сервисирањем клијената, не врши плаћања. Све је то изазвало револт код клијената банке који су претрпели штету услед блокирања рачуна.
Улагачи у КТБ су се помоћу друштвених мрежа окупили на националном протесту испред зграде Бугарске народне банке у Софији са захтевом да држава помогне санацији банке, а гувернер БНБ Иван Искров одмах поднесе оставку.
„Већ смо на измаку стрпљења, сваки дан ћемо излазити на протест - кажу Мартин и Наталија, млади брачни пар са двоје деце који су дошли да би изразили свој гнев. - Очито је да институције нису довољно компетентне и зато нису у стању да обаве ваљано посао. Нас не занима ко је све крив за ову ситуацију, ми тражимо приступ свом новцу у банци, ништа више од тога. По нама су криве институције које и после толико времена ништа не предузимају, а то се односи на Бугарску народну банку и Тужилаштво. Нека сада размрсе клупко које су сами запетљали.“
Стефан Стајков се придружио протесту вођен убеђењем да чим је неки закон усвојен, он се мора поштовати, а кривце треба казнити:
„Ја лично немам банковне улоге, али сам сигуран да су ти људи жртва и зато сам изашао на протест да их једноставно подржим, јер желим да живим у нормалној држави. Одавно је требало платити заштићене депозите гарантоване Законом о осигурању банкарских депозита у износу до 100 хиљада евра. Није требало чекати да нас ЕК подсећа како смо прихватили правила европске заједнице и зато их морамо поштовати. Није потребно да се сваки закон и сваки пропис транспонује у нашем законодавству. Господин гувернер Бугарске народне банке је то морао одавно знати, али је очито да он испуњава нечију другу директиву, па зато оклева да предузме било шта. Политичари играју неку своју игру која иде на уштрб бугарских грађана.“
Према бугарском закону, исплата заштићених депозита у износу до 100.000 евра из Фонда за гарантовање депозита може се извршити једино пошто Бугарска народна банка одузме лиценцу за рад неликвидној банци. Али то се до овог тренутка није догодило зато што принудни управници БНБ нису завршили са проценом финансијског стања КТБ која вероватно неће бити готова пре краја октобра. Европска банкарска легислатива и посебно Европска комисија имају другачији став који се у великој мери поклапа са захтевима гневних клијената затворене комерцијалне банке.
Пре десетак дана ЕК је припретила Бугарској покретањем поступка због непоштовања европске регулативе која има предност над националним законима. Према европским прописима, депонентима је требало исплатити осигуране депозите још пре два месеца. Министарство финансија и БНБ признају да је случај замршен и за сада се нико не усуђује да предложи решење за излазак из те ситуације. Влада је привремена и ишчекује да је регуларна, формирана после избора 5. октобра, ускоро смени. Код одсуства парламента влада не сме да предузме радикалне мере које ће ионако бити болне и скупе. Углед Бугарске народне банке је озбиљно окрњен због неадекватне политике и понашања њеног руководства у вези са поменутим случајем и то до те мере да је гувернер банке скоро 100 одсто сигуран да неће остати на тој функцији. Због тога и у БНБ нико нема довољно храбрости и жеље да преузме врућ кромпир какав је КТБ. И док сви који су надлежни да изнађу решење за кризу са КТБ оклевају, депоненти банке траже да им се новац неодложно врати.
Превела: Ана Андрејева
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..