Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Полуострво Златног спаситеља

БНР Новини

Једно сликовито полуострво недалеко од града Черноморец, југоисточна Бугарска, открива своју историју бугарским археолозима. Његово име је Хрисосотира, а познато је и под именом Червенка. У време владавине византијског цара Јустинијана Великог (527-565.) на овом месту је подигнут јак бедем.

„Реч је о малом византијском граду који носи чудно име Хрисосотира, што буквално значи Златни спаситељ или Златни Христос - рекао је у интервјуу за Радио Бугарска доц. Иван Христов, заменик директора Националног историјског музеја и вођа археолошког тима. - Почели смо истраживања у јуну, а после извесне паузе обновили смо их у септембру средствима Министарства културе. Открили смо цео североисточни бедем на полуострву Хрисосотира и истражили две велике, прилично добро очуване куле, као и пет великих зграда из византијског доба. Пронашли смо и степенице које су некад водиле до пушкарница на бедему. Такође смо открили и бројне предмете. Оно што импресионира приликом првих истраживања је да је у питању знатно већа тврђава од оближњег утврђења Акра на истоименом рту, које је наша екипа већ истражила.“

Међутим, током археолошких ископавања кроз наслаге земље изронили су културно-историјски слојеви из знатно ранијег раздобља - од 6. до 5. века пре Христа, који сведоче да је ово место било насељено. Према Ивану Христову, када су грчки колонисти недалеко од њега основали Аполонију Понтику, најстарији град на бугарском приморју, они су врло брзо проширили свој утицај на суседна полуострва и заливе. „У овој етапи можемо рећи да је почетком 7. века, приликом неких од великих разорних напада Словена, а можда и Авара, тврђава освојена вероватно у време цара Ираклија /610–641./ и у њој више нису живели људи. „Бар о томе сведоче ковани новчићи пронађени у културним слојевима – каже археолог. – Објекат је перспективан и надам се да ћемо у наредној археолошкој сезони наћи одговор на многа питања која су искрсла током истраживања.“

Тиме ће археолози допринети и обогаћивању збирки музеја у граду Черноморец који је отворен 23. септембра ове године. У њему је приређена изложба на којој су приказани значајни објекти у Бургаском заливу. У њу ће бити укључени и предмети откривени ове године. Налази из тврђаве Акра и античке тржнице у заливу Вромос која је остала под водама Црног мора, такође су предати музеју где је тренутно изложен само мали део њих. „Надамо се да ће већ у следећој туристичкој сезони гости града Черноморец могу видети све керамичке предмете, ковани новац, накит и друге артефакте које смо предали“, рекао је доц. Христов.


Археолог је појаснио да је за сада туристима приступ полуострву Хрисосотира онемогућен, јер се налази у оквиру обезбеђеног војног објекта. Међутим, пре или касније јединице армије ће се повући са полуострва јер тамо више не постоји војна инфраструктура. Друго је питање да чак и кад би стручњаци остварили значајан напредак у археолошким радовима, биће потребна средства за конзервацију и рестаурацију.


„Узмимо као пример утврђење Акра. Након двогодишњих истраживања и уложених више хиљада лева у очување зидова тврђаве и припреме за рестаурацију, тренутно нема пута до тог објекта и све је зарасло у коров. Имам тужан осећај да је наш рад био узалудан - каже доцент Христов. - Ми смо обавили све припремне радове за конзервацију објеката у складу са Законом о културном наслеђу. Одавде па надаље о овим споменицима морају да брину локалне општине. Има добрих примера у Бугарској који показују да археологија може бити профитабилна. Истражени археолошки објекти су заштићени као културно добро, рестаурирани и презентују се у туристичке сврхе.“

Превела: Марина Бекријева





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Славимо Аранђеловдан

Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су победиле силе мрака. Празник је у народу познат као Аранђеловдан. Свето писмо казује да..

објављено 8.11.24. 10.00

Научници расправљају о историји и перспективама Западних покрајина

Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..

објављено 8.11.24. 07.25
Потписивање Нејског мировног споразума, 1919. г.

Годишњица припајања Западних покрајина Србији

На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..

објављено 6.11.24. 08.05