Више од два пута је повећан број туриста великих путничких бродова који пристају у бугарске црноморске луке у поређењу са 2013 – годином која је такође била успешна у том сегменту путовања. Овај раст који је обрадовао запослене у туристичкој подграни кружних путовања био је срећна околност и за домаћи туризам који је у томе видео шансу да оствари већи профит.

Подаци су врло речити. До краја октобра лука Варна ће дочекати 25 хиљада туриста који су изабрали да плове на великом луксузном броду. У луци Бургас дочекали су рекордних 18 хиљада путника. И Несебар – треће одредиште кружних путовања у Бугарској - може се похвалити великим приливом туриста. Овог лета у његову луку је пристало 26 великих бродова са око 7 хиљада путника. Стандардни боравак тих пловећих хотела у луци је један дан – довољно време да би путници обишли туристичке знаменитости и потрошили у просеку по 100 евра што погодује локалном економском развоју.

Овогодишњи раст броја туриста на крузинг путовањима дуж бугарске обале има своје логично објашњење. Црно Море није било међу најпопуларнијим одредиштима љубитеља морских путовања, али у последње време за њега се показује све веће интересовање. Немири у северној Африци су десетковали број путовања у јужном Медитерану, преусмеравајући туристичке туре према северу, што даље од зона конфликата. Пре две године водеће компаније у области крстарења су на листу одредишта за крузинг туризам које се најбрже развијају сврстале регион Црног мора. То је свакако подстакло бројне туристе на путовања у тај регион – каже нам Владимир Караџов, чија је фирма представник неколико од највећих компанија за крстарење у свету. Уобичајене туре бродовима у Црном мору трају недељу дана, при том крузери упловљавају у неколико већих лука. Од овог пролећа због конфликта у Украјини требало је хитно променити руте путовања и преусмерити путничке бродове из Јалте и Одесе према неким лукама на супротној страни Црног мора међу којима су Варна, Бургас и Несебар. „ До краја октобра преко 120 великих лађа ће пристати у бугарске луке, док раније њихов број није премашивао 50-60“-  казао је за Радио Бугарску Владимир Караџов и додао:

„Истини за вољу компаније за крстарење нису могле да промене руте зато што су резервације већ биле извршене, туристи су били купили авионске карте и тим компанијама не би се исплатило да откажу путовања у Црном мору. Догодине такав ризик изненадне промене неће постојати и уколико се не изнађе решење за конфликт у Украјини, могуће је да ове компаније скрате путовања у нашем региону, бродови више неће упловљавати у 4-5 него само у 1-2 луке. Код таквог развоја догађаја много је вероватније да се компаније за крстарење не определе за бугарску, већ за неку румунску луку.“

Разлог томе, према речима Владимира Караџова, су велике бродске таксе које наплаћују бугарске луке, највеће у целом региону Црног мора. Због ових такси постоји опасност да наша земља скрене крузере у суседну Румунију и наше комшије преузму овај профитабилни бизнис. Примера ради, овог лета румунска лука Констанца је угостила толико пловила, колико су дочекале три наше луке скупа. Уколико путнички бродови почну да зазиру од уласка у бугарске луке, није искључено да држава изгуби око 3 млн долара – толико износе годишњи приходи од упловљавања крузера, тврди Туристичка комора Варне:

„Цене су и раније биле високе - коментарише Владимир Караџов.- Из наше бранше смо покушали да интервенишемо, међутим без успеха.  Ова скупоћа заиста ствара проблем. Сваки брод остави дневно десетине хиљада евра, а бугарске луке наплаћују за 30-40 процената веће таксе у поређењу са неким другим лукама у региону. Реч је о трошковима који укључују пилотажу, услугу реморкера, пристојбе за сидрење, еколошке и путничке таксе . Кад се све сабере бугарске луке су стварно прилично скупље и због тога неконкурентне у поређењу са осталим црноморским земљама. Због тога су компаније за крстарење склоне да своје бродове усмере према некој румунској луци.“

Ако погледамо мало шире, општине лучких градова Бугарске разрађују амбициозне програме о њиховом претварању у још атрактивнија одредишта за туристе путничких бродова. Предвиђени су изградња нових приобалних шеталишта, обогаћивање културне понуде, посебна паркиралишта за аутобусе којима ће се превозити туристи од крузера до града и натраг. Да ли ће упркос високим таксама за крузере индустрија крстарења и у будуће цветати у Бугарској, тек има да видимо.

Превела: Ана Андрејева