Георги Панталејев је студент четврте године на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“. Уписао је специјалну педагогију јер му је жеља да постане наставник деци са оштећеним видом.  Зато што је и он сам са скоро 90 одсто оштећеног органа вида. То му међутим уопште не смета да буде позитиван и да настоји да оствари своје снове. „Трудим се да у  максималној мери искористим своје чуло вида. Неки људи чак мисле да видим сасвим нормално, али то није истина“, каже он са горчином. Георги је родом из Нове Загоре где је до 4. разреда похађао обичну основну школу. „Стално сам био међу људима са нормалним видом и трудио сам се да будем исти као и они, јер када си другачији, остали те много теже прихватају, признаје он. Пре десетак година дошао је у Софију, зато што једино у престоници и у Варни постоје специјалне школе за децу са оштећеним видом. Георги је један од малобројних младића са физичким хендикепом који су ипак дрзнули да наставе школовање на универзитету. Упркос бројним проблемима са којима се суочавају.

- Ја сам позитиван човек и трудим се да им не поклањам превише пажње, али проблема заиста има, каже Георги. – Рецимо, у згради универзитета, ако са мном није неко други ко добро види, веома тешко могу да нађем учионицу. Исто тако за такве као што сам ја било би много боље да имамо уџбенике у електронској варијанти, али већина предавача кажу: Ако је у електронској варијанти, нико га неће куповати, него ће га сви набављати на црно. Тако да су уџбеници углавном на папиру. Морам да их купујем, а уопште ми нису од користи, напросто их држим код куће. Да бих прочитао једну страницу помоћу моје лупе – јер је то средство које користим за читање, одузима ми доста времена. А чак и да хоћу не бих могао да прочитам више од једне странице, јер ми се очи умарају брже. Да ствар буде још гора, имам и астигматизам.

Без обзира на свакодневне тешкоће, Георги је одлучио да настави напред. Мотивише га жеља да помаже људима. „Желим да се осећам корисним и мислим да је професија коју сам изабрао веома добра варијанта“, додаје он. Решен је да остане да живи и ради у Бугарској, без обзира шта ће га то коштати и колико ће му бити тешко. Који је разлог – па овде је све што је мени најмилије, одговара он. Георги је уверен да су многи Бугари спремни када затреба да помогну људима са физичким хендикепом, али не знају како да реагују у одређеним ситуацијама.

Клуб са интригантном скраћеницом КГБ, иза које се крије не некада свемоћни и свеприсутни Комите́т госуда́рственной безопа́сности, већ Клуб гламурозних баба, заправо његове чланице - добитнице награде„Мисис баба Бугарске“, прве су пружиле руку за помоћ. „Процениле смо да можемо да учинимо много више од тога да се дичимо освојеним крунама, да на неки начин можемо да будемо корисне, зато смо створиле овај наш клуб, каже Татјана Трајкова, добитница титуле „Мисис баба Бугарске“ за 2013. и додаје:

- На почетку, када смо основале фондацију, желеле смо да помогнемо деци са церебралном парализом, што наравно не значи да смо данас већ одустале. Помажемо им и даље. Међутим прошле године са нама је ступио у контакт Крис из фондације „Снага за живот“, са предлогом да удружимо напоре и помогнемо студентима са физичким хендикепом, пошто држава престаје да брине о њима чим заврше средњу школу. Ова се деца касније много теже реализују, а многима од њих недостаје храбрости да наставе школовање. Зато смо се оријентисале према физички хендикепираној деци из социјално угрожених породица. Оваква деца поседују велики потенцијал, паметни су и понекад чак веома амбициозни, али наилазе на доста препрека када желе да наставе образовање на некој високој школи.

У протеклој академској години гламурозне бабе су пружиле подршку 12 младића и девојака, а у овој их је било 16. У чему се огледа њихова подршка? Пре свега организују добротворне иницијативе. Сасвим недавно одржан је један такав концерт. Прикупљеним средствима набавиће различите техничке справе - диктофоне, компјутере, зависно од личних потреба студената. Већина њих уписали су Специјалну педагогију. Међу њима је и Георги, о коме смо вам испричали на почетку. Има такође један студент медицине, као и неколико, који студирају на Академији за музику, плес и ликовну уметност у Пловдиву. Међу младим људима који уживају подршку КГБ-а (да подсетимо, није то онај КГБ, већ Клуб гламурозних баба),налази се чак и један параолимпијац. Студира на Националној спортској академији и жеља му је да једног дана и сам припрема будуће параолимпијце. Један спонзор обећао је да им набави скенер, који ће гламурозне бабе поклонити читаоници за особе оштећеног вида на Софијском универзитету. „Показало се да на универзитетима могу да им скенирају тек 15% неопходног наставног материјала, остали део треба да плаћају сами“, објашњава Тања Трајкова. Други амбициозни циљ који су себи поставиле чланице Клуба гламурозних баба је изградња виртуелне библиотеке са научном литературом и уџбеницима за студенте оштећеног вида.

Превела: Катарина Манолова

Фотографије уступио Клуб гламурозних баба