„Тракија – врата према бесмрћу“ наслов је документарног филма који приказује познате споменике из древности, углавном из Долине трачких царева /данашња централна Бугарска/. Историчарима је одавно позната чињеница да су Трачани веровали у загробни живот - о томе сведоче још Херодот и Платон. Ово филмско остварење део је пројекта који је финансирала Европска мрежа за промоцију културног наслеђа. У тој организацији је умрежено 19 земаља међу којима и Бугарска.
По речима познатог траколога проф. Валерије Фол, једног од аутора филма, циљ је био сагледати античко културно наслеђе на бугарском поднебљу и његова заступљеност у интернет простору – за сада прилично слаба по њеној оцени. „Овим филмом смо настојали да попунимо једну празнину – каже она. - Урадили смо много фото и видео снимака зато што наш мониторинг је требало да покаже у каквом су стању данас ти споменици. Они су, наравно, снимани у природном амбијенту, тамо где су некада подигнути. Када смо на терену сакупили толику грађу, млади људи који су обрађивали визуелну информацију решили су да је помало тужно да на Интернет ставимо само видео спотове и фотографије, па су показали већу креативност и од тога направили филм. Окупили су тим, снимили музику, направили титлове на енглеском, дали су све од себе и то без накнаде. Резултат је леп, естетски филм чија је документарна прича занимљива и језгровита.“
Интересантно је и то што је екипа снимала из ваздуха у долини реке Тунџа. На тај начин гледаоци имају прилике да виде фасцинантну природу у сливу једне од река које су биле главне саобраћајнице Трачана у њиховим контактима са медитеранским земљама. Приказани су знаменити споменици трачке културе: Казанлачка и Александровска гробница као и трачке култне грађевине Шушманец, Хелвеција, Арсеналка… Арсеналка је, на пример, играла улогу опсерваторије што доказују арехоастрономска истраживања. На филму се може видети и највећи познати до сада долмен откривен на територији Бугарске – тај надомак села Хлјабово у југоисточној Бугарској.
„Трачани су народ који је насељавао велике територије, почев од Дњепра и Дњестра све до Карпата и тока Вардара, од Црног мора до северноегејске обале са оближњим острвима и северозападне Мале Азије – каже Валерија Фол.- У ствари Бугарска заузима средишни део ове територије. Наша шанса је у томе што се на данашњим бугарским просторима налазе политички и религиозни центри највећих трачких царстава: Одриса, Трибала, Гета, Беса…Тако да се у Бугарској налазе неки од најимпресивнијих споменика, тим више што су одриси били веома активан политички и економски партнер медитеранском свету и нарочито Елади. У Румунији има веома лепих експоната, у Молдавији, а исто тако и у источној Србији, на северу Грчке. Има их наравно и у Турској, у европском и малоазијском делу. Међутим Бугарска је успела да од Трачана начини један од брендова за своје културно наслеђе и да још 70-их година прошлог века, стварањем Института тракологије и изложбом трачког наслеђа /која је обишла свет/ попуни нишу друштава и култура, алтернативних хеленским. Другим речима, имамо добро наслеђе од научника пре нас. И то је веома лепо. Важно је да очувамо освојене позиције у свету науке и културе.“
Какве су шансе Долине трачких царева да буде уврштена на Унескову листу као археолошки пејзаж?
„Шансе су веома велике. Међутим, да би се то догодило, бугарска страна треба да припреми веома озбиљну документацију, да има стратегију о развоју тих археолошких објеката, тог пејзажа. Уверена сам да је тај филм корак у исправном правцу. Обавезно треба да постоје овакви филмови, да се презентирају не само на интернету, него и у музејским експозицијама споменика, да би у исто време пружали информацију о њиховом стању. Отварам заграду - нам снимања омогућавају веома темељита проучавања фресака у њима. Таква документација треба да буде створена. И ја се искрено надам да ће општина Казанлак, музеји, и наравно Министарство културе, учинити тај напор.“
Превеле: Ана Андрејева, Катарина Манолова
Ове 2024. године навршава се 200 година од појаве такозваног „Буквара са различитим поукама“ . Тако гласи оригинални наслов књиге, познатије као „Рибљи буквар“, чији је аутор истакнути препородитељ др Петар Берон. Ради се о првом бугарском уџбенику,..
„Ја сам Софија“ – назив је новог урбаног фестивала уметности и емоција, који ће се одржати од 17. до 23. септембра на платоу испред Националног дворца културе у Софији. Фестивал је део програма „Софија обележава 17. септембар,“ који је посвећен..
Због великог интересовања за изложбу "Дечко Узунов. Стваралаштво. 125 година од рођења уметника", Софијска градска галерија ликовних уметности је продужила изложбу дела уметника до 9. октобра. На изложби је представљено преко 90 радова различитих..
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне..