„Желимо да помоћу физике стекнемо комплетно сазнање о томе како је настала Васиона и како ми постојимо“. Ово је изјавио генерални директор ЦЕРН-а проф. Ролф Хојер на отварању изложбе у музеју „Земља и људи“, у Софији посвећене 60. годишњици оснивања Европске организације за нуклеарна истраживања /ЦЕРН/ и 15. годишњици пуноправног чланства Бугарске у њој.

Сасвим недавно је највећа светска лабораторија физике елементарних честица уписана у Гинисову књигу рекорда због открића тзв. Божије честице, односно Хигсовог бозона /од 2012. г./. Ту свакако морамо истаћи и улогу бугарске науке у покушајима одгонетнути тајну порекла Васионе. Наша земља је активно учествовала у припреми и спровођењу једног од два велика експеримента у ЦЕРН-у: експеримента CMS (Компактног муонског соленоида) већ од његовог оснивања 1991. године. Бугарски физичари и инжењери имају знатан допринос у конструисању CMS детектора. Званично Бугарска је примљена за пуноправног члана ове престижне научне организације 11. јуна 1999. године. Са данашњим даном око 120 бугарских научника и доктораната своја научна истраживања спроводе у ЦЕРН-у. Ево шта је специјално за наш радио изјавио проф. Ролф Хојер:

„Мислим да је улога Бугарске у ЦЕРН-у снажна и њен допринос је упоредив са оним осталих малих земаља. Многи бугарски научници учествују у научним експериментима, а њихова је улога све већа. Од људи у Бугарској који имају водеће позиције на универзитетима и Бугарској академији наука зависи да ли ће привући младе људе, да ли ће им показати како се обавља истраживачки рад и како они могу да подрже та истраживања. Тако да, по мени, Бугарска игра све већу улогу, иако је мала земља.“

Поред својих научника Бугарска је до сада у ЦЕРН послала и преко 255 наставника средњих школа. Они су имали прилику да се укључе у једнонедељну обуку у специјализованим лабораторијама ЦЕРН-а и да посете експериментална постројења. То је могуће захваљујући програму обуке наставника физике и астрономије у ЦЕРН-у у организацији и уз финансијску подршку Министарства образовања. Наставници који су прошли обуку у склопу тог програма касније су тамо одвели преко 2.000 својих ученика.

Бугарска привреда такође има допринос у изградњи постројења у ЦЕРН-у. У периоду 1999–2012. г. наша предузећа, претежно из области машиноградње, електронике и информационих услуга су добила поруџбине у укупној вредности од преко 14 млн швајцарских франка. Тако је исплативост средстава за учешће у тендерима ЦЕРН-а око 50 одсто. „То је један од најбољих коефицијената исплативости. Тренутно ЦЕРН-у испоручујемо компјутере“, коментарише доц. др Леанадр Литов, шеф бугарске екипе научника у Европској организацији за нуклеарна истраживања. Наша земља се такође нада да ће изградити и први на Балкану Центар за лечење рака протонима и лаким јонима. По речима проф. Хојера, ова метода лечења канцера има многе предности, али је прилично скупа. За разлику од осталих, код ње се не оштећују здраве ћелије око тумора. Такви центри тренутно постоје у САД, Јапану и Италији, а до 2016. требало би да буде отворен и центар у Аустрији.

„Идеја је да користимо ЦЕРН-ов убрзивач и да оспособимо људе за рад са њим – објашњава доц. Литов. – То ће бити регионални центар. Он премашује потребе Бугарске, али покрива цело Балканско полуострво. Његов капацитет ће бити 1.500 пацијената. Битнија ствар је то што је реч о научној инфраструктури која ће земљу брзо извести на водеће позиције не само у области онкологије, већ и у области радиобиологије, акцелераторске технике.“

Изградња овог Центра ће трајати око 7 година, а коштаће око 150 млн евра. Међутим, да би се ова идеја реализовала, потребни су политичка одлука и преговори са Европском комисијом о финансирању из европских структурних фондова. „Тренутно, када у ретким случајевима Бугарска себи дозволи да пошаље Бугаре у иностранство на лечење овог типа, плаћа 50.000 евра. Уколико такав центар буде изграђен овде, за бугарске пацијенте цена лечења би могла износити око 15.000 евра“, подвукао је доц. Литов.

Превод: Албена Џерманова