На списку проблема који изазивају забринутост привредних и државних функционера као и економских аналитичара стално се помера навише питање хроничне дефлације у Бугарској. На језик потрошача та би се појава превела као пад цена. И заиста индекс цена на мало у септембру који је објавио Национални статистички завод опао је за 1.4% од почетка године. Ово није неко изненађење, него тренд који је први пут забележен средином 2013.Са тачке гледишта потрошача овај економски феномен можда и изгледа позитиван, шта више он их вероватно радује – кога не би привукла могућност да пазари јефтиније!? Али гледано из угла националне економије, пословних људи и финансијског стања државе, дефлација утиче негативно на домаћу привреду и мало ко између експерата види у њој нешто позитивно.

Узроци дефлације у Бугарској су спољне и унутрашње природе. Међу унутрашњим можемо навести регулисане цене енергената и вештачко задржавање, па чак и снижење  њихових цена задњих месеци.На дефлацију свакако утиче и смањена потрошња. Додуше она је у последње време забележила благи раст али је он недовољан да би оживио индустрију и довео до раста трговинског промета и профита.Томе ваља додати и ниже цене горива и хране на светском тржишту.

Негативна инфлација обара продајне цене што умањује финансијске приходе пословних субјеката.То логично води стагнацији или смањењу трошкова за рад, инвестиције и иновације. У крајњој линији ниже цене производа рефлектују на плате радника које такође падају.То са своје стране води смањењу потрошње, односно новом снижењу цена. Тако се пада у дефлаторну спиралу, а тога се посебно боји Европска централна банка.

Дефлација има негативне ефекте не само на цену рада, потрошне робе и смањење запослености, она негативно утиче на државне приходе. Ниже цене значе да ће држава наплатити мање приходе од пореза на додату вредност /ПДВ/, а управо се из тог пореза слива највише новца у државну касу.

Зрачак оптимизма може се назрети у најновијим мерама прелазне владе и потезима који се од будуће владе очекују у привредном сектору, а који би показали већу склоност да се води рачуна о реалном стању на тржишту и у мањој мери да се игноришу економски закони.

Превела: Ана Андрејева