За разлику од морских одмаралишта у Бугарској која летос нису престала да се жале на одлив туриста, добра посећеност је трајна одлика објеката спа туризма у нас. За домаће бање и спа комплексе, за које је јесен сезона убирања највећег профита, показује се несмањено интересовање. Тада њихови здравствени центри угошћују највише посетилаца који ту долазе да би се растеретили нагомиланог стреса и ублажили осећај неке тескобе уз помоћ разних апликација, купки и медицинских програма који опорављају душу и тело. Неки од тих третмана представљају бугарске иновације.

Бугари најрадије одлазе у спа и велнес центре ујесен или у рано пролеће, пре него што наиђе "морска" сезона. Странци налазе времена за опуштање у домаћим бањама током целе године. Овде им се пружа одлична услуга која одговара свим међународним стандардима, предност је што су цене у Бугарској далеко ниже. Руси, Грци, Македонци, Румуни и Израелци су међу највернијим љубитељима спа центара. Предност Бугарске у том погледу је невероватно обиље минералних вода што је сврстава на друго место у Европи после Исланда. Њихова лековита својства ценили су још Римљани који су многе своје градове подигли управо уз неке од најпознатијих минералних врела. Тиме се може објаснити присуство руина тврђава и античких терми у близини данашњих балнеолошких одмаралишта.

Оно што привлачи бројне солвентне клијенте су нови модерни и луксузни спа хотели. Хисар, Ћустендил, Сандански, а у последње време и село Чифлик – све су то познате дестинације здравственог туризма.

„Обилазим најреномираније спа центре света и пратим најновије тенденције у тој бранши, а затим их имплементирам у мом хотелу“, каже власник једног од најпопуларнијих спа комплекса у Велинграду. Пре неколико година овај град у планини Родопи је, сасвим заслужено, проглашен за спа престоницу Балкана. Ову титулу му је доделила Међународна асоцијација хотелијера и ресторатера. Локални предузетници међутим не живе на старим ловорикама, већ на разне начине настоје да модернизују бизнис стално обогаћујући палету услуга.

Конкуренција у овом сектору је заиста жестока. Зато свако се труди да предложи неки нестандардни и луксузнији третман. И пошто и овде понуда прати тражњу, и у Бугарској се акцентује превасходно на домаће производе за које странци показују највеће интересовање.

„Надалеко су позната лековита својства бугарског киселог млека које је код нас укључено у неколико третмана – каже Нина Пехливанова – терапеута у локалном спа хотелу. – Ово је нега за кожу која је осветљава, хидратира и тонизује. Један од омиљених третмана странаца је тако звана „Бугарска машта“, која укључује масажу осушеним лековитим биљем из планине Родопи – мајчином душицом, камилицом и жутим кантарионом. Ове мирисаве биљке су натопљене екстрактом ружиног уља и делују релаксирајуће.“

Скоро сви домаћи спа хотели нуде третмане на бази чувене руже уљарице, заштитног знака бугарског спа и велнес туризма и балнеологије. Димитар Пенев – масер у једном спа хотелу у селу Чифлик прича:

„Међу странцима је веома популарна бугарска ружа уљарица. Користи се за пилинг, маске за тело, а њено етерично уље се употребљава такође и у облику ампула. Ружа витаминизује, ароматизује и омекшава кожу. Веома тражене су апликације блата из Поморија које се одликује јединственим својствима. Маске од блата и лужине повољно делују на кожу, зглобове и вазо-моторни апарат.“

У последње време неки хотели су се определили за развој балнеологије и медицинског туризма. Поред спа центара у којима можете да доживите малте не 1001 ноћ из бајке појавила су се балнеолошка одељења са модерном медицинском апаратуром и тимовима који говоре стране језике. Поред традиционалних балнео-терапијских поступака уз примену минералне воде, лужине и блата, разрађују се и нестандардни третмани. Тако рецимо један од најреномиранијих спа хотела у граду Сандански нуди третирање термички активираним природним тресетом, за који се тврди да повољно утиче на вазо-моторни апарат. У Хисару рачунају превасходно на дугогодишња искуства у балнеологији и широку лепезу разних третмана. Зато не чуди што током викенда није лако наћи слободно место у најскупљим спа хотелима за које је и у осталим данима карактеристична добра посећеност. „За сада безуспешно покушавамо да привучемо туристе из ЕУ који би били делимично финансирани из њихових бројних приватних и државних каса здравственог осигурања“, објашњава Стефка Костова – управник једног спа хотела у Велинграду. По њеним речима, домаћи спа туризам је још увек тера инкогнита за ту врсту солвентних туриста, а узрок је пре свега слаба реклама туристичких могућности Бугарске у иностранству.

Превела: Ана Андрејева

Фотографије: Венета Николова