Православни манастир „СветиЈоан Претеча“ уврштен је под бројем 25 на листу 100 националних туристичких објеката Бугарске. Обриси његових руина јасно се оцртавају на живописном брду изнад обала реке Арда, која тече кроз град Крџали. Ова монашка обитељ била је део средњовековног епископског комплекса „Свети Јоан Продром“.
Претпоставља се да је манастир утемељен у6–7. веку на месту ранијих цркава грађених у типично византијском стилу. Занимљиво је што план овог храма припада такозваном атоском типу што значи да је вероватно подигнут у исто време као и неке од цркава на Атоском полуострву. У прошлости цео тај обејкат био је духовно средиште једне од већих средњовековних епархија – Ахридоса.
Руине некадашњег манастира су откривене у 30-им годинама 20. века, а скоро три деценије касније, за време грађевинских радова, на видело дана су изашле и руине манастирске цркве. Касније, када су започела археолошка раскопавања, научници су наишли на остатке солидних бедема, који су окруживали велику манастирску целину.Оно што је задивило археологе су зидови некадашње цркве на којима су открили трагове јединствених фресака.
Историјски подаци и сачувани остаци грађевина дају разлога стручњацима да закључе како се велики комплекс зграда са црквом још крајем9. и почетком10. века претворио у центар епископије, а касније и митрополије. О томе сведоче јединствени проналасци у храму и његовој околини. Тамо су археолозиоткрили пет зиданих гробница.Једна од њих се налази у самој цркви, а била је херметички затворена. Када су је отворили, научници су открили мошти хришћанског црквеног великодостојника с краја12. и почетка13. века. По мишљењу неких стручњака, то су посмртни остаци патријарха Јефтимија /прослављеног бугарског књижевника из средњег века, духовника и православног свеца/, али у прилог ове хипотезе нема довољно доказа.
У гробу су пронађени такође златоткани епитрахиљ (навратник, део свештеничке одежде), са необичним украсом, као и мошти ушивене у крст од тканине. Овај проналазак потврђује хипотезу да је у доба средњег века данашњи Крџали био важно хришћанско средиште. Оцењује се да је епитрахиљ изузетно скуп и да је био израђен у Константинопољу.
Претпоставља се такође да је храм касније био порушен, али затим брзо обновљен.За време отоманске најезде на Балкан манастирски комплекс је претворен у пепео и препуштен забораву.
Превела: Ана Андрејева
Фотографија: bg-patriarshia.bg
На усамљеном брегу чија се сенка надноси над реком Асеница, уздизала се тешко приступачна тврђава. Тамо, у високом пределу. уточиште су налазили Трачани, Римљани, Византијци, западни Европљани, Бугари, Османлије. Једне Бадње..
Године 2000. археолог др Георги Китов и његова екипа открили су хумку Рошава чука (Чупаво брдо), недалеко од села Александрово код Хаскова, за коју је утврђено да скрива трачку гробницу из IV века пре Христа. Финоћа мурала и отменост архитектуре..
Трачани, древни Грци, Римљани, Келти, Илири и Египћани корачали су мермерним плочама градског трга. Одавде су се рачвале улице које су водиле према храмовима, радионицама и радњама, али форум је био и место на коме је било могуће сазнати најновије..