Примећује се постепено "осветљавање" бугарске економије. Ово је закључак Асоцијације индустријског капитала у Бугарској која последњих пет година ради на пројекту смањења и сузбијања сиве економије.

Неформалне праксе представљају негативну појаву која је део свакодневице свих савремених друштава. Међутим, код нас су оне добиле озбиљан подстицај у годинама трансформације својине /од 1990. до 2000. г./, а као резултат 2010. г. сива економија је достигла ниво од 36-40 одсто БДП-а. Ово је легалне компаније ставило у веома неповољну позицију у односу на оне које не поштују законе. У оквиру пројекта експерти из Асоцијације су створили нови композитни индекс мониторинга сиве економије, који је добио назив "Економија на светлу". Ако је приликом првог израчунавања 2010. г. његова вредност износила 63 /одсто/, прошле године је она достигла 68. Према експерту проф. др Стефану Петранову, најозбиљније сузбијање сиве економије забележено је 2011. г. и у првој половини 2012. Ево и његовог објашњења за то:

"То је био период у којем су уведене онлајн фискалне касе, што је омогућило Националној агенцији за приходе да прати пословање компанија преко интернета. Уведени су мерни уређаји на бензинским станицама, код произвођача алкохолних пића и у акцизним складиштима. Као облик контроле поново је уведена тзв. "царинска истрага". Предузете су и појачане мере због проблема у буџету."

Године 2013. највеће проблеме имали смо са ПДВ преварама, царинским поступцима код трговине са земљама ван ЕУ, шверцом дуванских производа, неиздавањем фискалних исечака у услужном сектору и фиктивним уговорима о раду. Највише неформалних пракси забележено је у секторима туризма, изградње инфраструктуре, прераде млека, здравства и пољопривреде. Најмање их је у машиноградњи, поштанским услугама, бродоградњи и ремонту бродова. "У сектору бродоградње већина предузећа ради са спољашњим партнерима и не може себи дозволити примену неформалне праксе", коментарише доц. др Емилија Ченгелова, експерт-социолог по пројекту. Сива економија је озбиљно присутна у северном делу Бугарске, а тачније у Видину, Трговишту, Разграду, Монтани, Шумену и Плевену. Највеће побољшање постигао је бизнис у Великом Трнову и Ћустендилу. Асоцијација индустријског капитала је идентификовала 18 неформалних пракси, чији развој прати од 2010. г. Емилија Ченгелова објашњава како су се оне развиле током времена:

"Постоји заједнички тренд ограничавања опсега тих неформалних пракси. Чак су неке од њих смањене на пола – на пример рад без уговора о раду. Једина пракса која нас и даље озбиљно забрињава јесте склапање фиктивних уговора о раду. Код њих се наводи фиктиван износ зараде, а запосленима се на руке исплаћује додатан новац. Тако и нисмо успели да се изборимо са овом праксом. Први пут у последње 3-4 године констатујемо и промену у погледу задужености међу компанијама. Први пут ове године је забележено извесно смањење броја предузећа која имају неизмирене дугове према добављачима."

Као позитиван тренд Асоцијација наводи све мању толеранцију друштва према сивој економији. Ако је 2010. г. скоро половина запослених била склона да толерише неформалне праксе, данас је њихов удео смањен на пола. Упркос оствареним резултатима, Бугарска је и даље међу земљама чланицама ЕУ са највећим уделима сиве економије.

Превод: Албена Џерманова