Социјално-економски развој Бугарске након почетка реформи 1989. г. је убрзао процес раслојавања и поларизације у нашем друштву. Животни стандард већег дела становништва је знатно опао. Овај процес је појачао интересовање за истраживање сиромаштва и потребу за добрим политикама у циљу његовог превазилажења. Све то стоји у извештају Министарства рада и социјалне политике отпре 10 година, према којем сиромаштво зависи од економског стања земље. Упркос очитом тренду трајног осиромашења, није дошло до увођења званичне линије сиромаштва у Бугарској и формирања адекватне социјалне политике с тим у вези.

Пре годину дана одлуком владе линија сиромаштва у Бугарској постављена је на 125 евра месечно. Међутим, тешко да можемо говорити о нормалном животу четворочлане породице са двоје деце чији месечни приходи износе око 400 евра, иако се она налази изнад линије сиромаштва, коментаришу грађани. У ствари, шта показује овај индикатор? – питају се људи, када већ има пензионера чија је пензија за 50 евра мања од процењене линије сиромаштва.

Према проф. Ганчу Ганчеву са Института за економију и међународне односе, сиромаштво је тренутно главни проблем целокупног развоја наше земље. У сарадњи са екипом стручњака он је истражио различите аспекте борбе против сиромаштва последњих година у Бугарској.

У објављеном истраживању стручњаци наводе да је модел економског развоја од 1997. г. већ потпуно исцрпљен. Бугарска се налази у новој ситуацији чија су главна обележја тешкоће на путу изласка из кризе и потреси у финансијском сектору. Теза да постојање веома сиромашних и веома богатих људи представља подстицај, код нас се није показала тачном, рекао је проф. Ганчев и подвукао чињеницу да Бугарска остаје међу земљама Европе са највећом разликом између сиромашних и богатих. Бугари су и даље најсиромашнији у ЕУ. Према ауторима истраживања, највише забрињава чињеница да једна трећина сиромашних људи није незапослена, али има примања која је држе сасвим близу линије сиромаштва. Највише је сиромашних међу Ромима, пензионерима и људима са ниским степеном образовања и без образовања. „Ниски приходи, висока и трајна незапосленост имају негативан утицај на целу националну привреду – каже Спаска Петрова која је била заменик министра рада у привременој влади Георгија Близнашког. - Истраживање сиромаштва доказује да мере које су до сада предузете нису довољне. Светска економска криза је имала свој утицај на националну економију. Њене социјалне последице негативно утичу на остварење нашег циља да се до 2020. г. број сиромашних смањи за 260.000 људи. Бугарска је међу земљама у којима је ризик од сиромаштва изнад просека за ЕУ. Један од нових оперативних програма у оквиру стратегије „Европа 2020.“, чији је циљ ублажавање последица сиромаштва, усмерен је на најсиромашније у Бугарској. Идуће године та категорија људи ће у оквиру овог програма добијати подршку.“

Сва истраживања сиромаштва која су до сада рађена показују регионалне димензије проблема. Као крајњи резултат израђена је мапа сиромаштва у земљи. Југозападни регион је најбоље развијен, али генерално у свим осталим регионима постоји заједнички тренд продубљивања сиромаштва. Полагали смо велике наде у туризам, као фактор развоја привреде. Међутим, отуда не стижу добре вести, а на питање „Зашто?“ одговара доц. Преслав Димитров:

„Чак и благо смањење БДП-а одмах изазива пропорционално смањење прихода од туризма. О лошем стању сведоче и примања запослених у сектору. Од 2000. године до сада плате су повећане за око 200 евра, а морамо имати у виду да се у овом сектору већина радника запошљава на одређено време, односно да је реч о сезонском послу. Осим тога, не постоји функционални социјални механизам, који би задржао квалитетно особље у Бугарској. Сваке године запошљавају се нови људи који пролазе кроз обуку због чега и њихове плате нису високе. Код таквог стања ствари 2024. године можемо очекивати да ће зараде у сектору туризма поново бити испод 500 евра и да ће он и у будућем периоду наставити да „производи сиромаштво“.

Превод: Албена Џерманова