Велики део домаћег бизниса чини стотине хиљада малих и породичних предузећа. У свим бугарским градовима и селима још увек има малих и породичних продавница, као и уличних тезги. Купци их воле, јер су сличне мале радње на сваком кораку, увек су при руци, а често раде без прекида. Никоме неће ни на крај памети пасти да "скокне" до хипермаркета, који се обично налази у некој четврти на ободу града, кад му понестане хлеба, млека или сира. Али упркос томе, глобална инвазија великих трговинских ланаца који покривају све већи део тржишта није заобишла ни Бугарску.

Обично познати трговински ланци нуде низ предности – све је на једном месту, цене су повољније, понуда је богата, а само једним одласком у тржни центар можете да напуните корпу неопходну да четворочлана породица "изгура" недељу дана или више.

Да ли велики трговински ланци гуше мале радње? На ово питање је одговорио Петар Иванов, власник мале продавнице у Софији:

„Мене не угрожавају, пошто имам добру локацију и пуно редовних муштерија што ми је од велике користи. Нудим свежу и квалитетну робу. Немам проблема са већим трговцима и не жалим се.“

Према истраживању које је недавно спроведено на малопродајном тржишту, малим радњама прети нестанак због све већег броја тржних центара. Ако је 2007. године тек 7 одсто малопродаје било у тржним центрима, 2011. године је њихов удео скочио на 14 одсто. Тзв. модерну трговину у земљи представљају велики трговински ланци, то су првенствено стране компаније које су познате у целом свету или макар у Европи. Њима се придружило пар мањих домаћих фирми. Али упркос тренду повећања њиховог удела на тржишту, супер и хипермаркети у последње време се суочавају са озбиљним тешкоћама, поготову када је реч о финансијским резултатима.

Расте промет њихове робе, број купаца се из дана у дан такође повећава, али профит не расте, већ опада. Главни узрок за то је да грађани најсиромашније земље чланице ЕУ имају слабу куповну моћ, без обзира на то што 45 одсто породичног месечног буџета троше на храну. Често купац у супермаркету потроши тек 5-6 евра, а према резултатима поменутог истраживања, 10 одсто продаје робе широке потрошње у земљи остварује се захваљујући акцијама и рекламним кампањама током којих се производи продају по знатно нижим ценама.

Због свих ових неповољних услова, неки од великих западноевропских трговинских ланаца су напустили земљу.

„Лично ја набављам робу од велетрговаца - каже Петар Иванов, власник мале радње у срцу бугарске престонице. - Али када тражим неку егзотичнију робу и ја идем у хипермаркете.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова