Ових дана Европа обележава 25. годишњицу од пада Берлинског зида, кључни моменат рушења комунистичког режима који је означио почетак повратка пола континента на пут демократије. Шта је Бугарска постигла за то време?
На ово питање је одговорио амбасадор Француске у Софији, Његова екселенција Ксавије Лапер де Кабан. Ово му је други мандат амбасадора код нас, након што је почетком 90-их година минулог века боравио у Софији.
"Бугарска је прешла дуги пут - каже амбасадор. – Пре 25 година мало ко је могао да замисли да ће ова земља постати члан ЕУ, НАТО пакта, а у току су интензивне припреме за председавање Саветом ЕУ 2018. године. Не кажем да је овде све у реду, али је Бугарска заиста знатно напредовала."
Али упркос томе, резултати недавно спроведених истраживања указују на то да Бугари далеко нису задовољни постигнутим резултатима и већина њих се с носталгијом присећа прошлих времена.
"Мислим да главни разлог носталгије лежи у недовољном познавању комунистичке прошлости. Током мог првог мандата, пре 20 година, говорило се о томе како, да бисмо могли отворити страницу данашњице, морамо затворити страницу прошлости. Али пре тога требало је да је прочитамо, нешто што присталице комунистичког режима нису дозволиле. Из тог разлога, млади људи данас не знају ништа о комунизму, о његовим пороцима и злочинима. Људи су незадовољни постигнутим резултатима и због тога што је прелазак на тржишну економију протекао хаотично. А чак и да је био неки поредак, у њему су правила диктирали одређени кругови који су сматрани блиским обавештајним службама. Судски систем није почео да функционише нормално, полиција – такође. У међувремену је корупција узела маха. Криминалне групације су прве искористиле општи хаос који је настао и обогатиле су се на незаконит начин. Групација "Мултигруп" на челу са Илијом Павловим стекла је велику моћ. То су главни разлози да људи сасвим оправдано осећају велико разочарање."
Пре четврт века, један историјски доручак тадашњег француског председника Франсоа Митерана и 12 бугарских дисидената почетком 1989. године послужио је као подстицај отпору комунистичком режиму.
Да ли је грађанско друштво у Бугарској постало јаче?
"Некада је тоталитарни режим радио све како не би дозволио људима да се самоорганизују, пошто је то могло значити крај режима. Мислим да ствари данас изгледају много другачије. Прошлогодишњи протести који нису дозволили да Дељан Пејевски постане шеф Државне агенције за националну безбедност показују да бугарско друштво више не ћути. Ова реакција можда и није била добро организована, али је реакција грађана који су напокон схватили да само слога ствара снагу и да се на тај начин могу супротставити власти."
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Русенски универзитет организује низ догађаја намењених страним студентима који студирају у овој институцији. Циљ иницијативе је упознавање младих са бугарским традицијама, културом, историјом и обичајима, као и њихово укључивање у образовни процес и..
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова награда јој је додељена због њеног залагања у разоткривању нерегуларних односа и зависности у..
С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера. „ Бугарска домаћинства, као и европска, морају се..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..
Прошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан..
Суочени са избором између владе уз компромисе и нових избора без компромиса, 75,9% Бугара се изјаснило за формирање редовне владе, док 19,4% подржава..