Гигински манастир Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана полако тоне у сумрак залазећег сунца. У процепу између неба и врхова Черногорске планине сунчеви зраци су обојили грађевине око старе цркве најпре у ружичасто, а затим у љубичасто. Као да је време стало. У том тренутку из новог дела манастира зачуло се монотоно појање. Почела је вечерња служба, али без оца Никанора, јер је јеромонах послом отишао у оближње село Гигинци па се још није вратио. Чекаће га за вечеру, јер у удаљеном од цивилизације манастиру влада строги ред, а свака акција и помисао неколицине његових обитавалаца подређене су Божијој вољи.

„Монаштво је својеврсно тајанство, то је тајанство спасења. То се не да објаснити речима, мора се доживети!“- овако отац Никанор одговара на моје питање зашто је запоставио успешну каријеру брокера на Волстриту да би потражио пут ка Богу у том забаченом месту. У трпезарији је топло и угодно, а ручно умешен хлеб је мирисав и хрскав. Вечера почиње молитвама и наставља се у пуној тишини, нарушаваној тек звецкањем посуђа и готово нечујним шапутањем гостију. Гигински манастир често пружа преноћиште поклоницима и случајним туристима који су се касно увече затекли у том крају. Овде нема телевизије, нема интернета и белосветске разоноде. Ако си решио да останеш који дан, мораћеш да зарадиш оброк дебелим радом у манастирском газдинству. Али то ће ти с друге стране пружити прилику да осетиш атмосферу тог светог места, да се упознаш са монасима и њиховим аскетским животом. Отац Никанор се са сетом сећа да када је дошао овде, није чак било ни струје, а о топлој води и грејању да и не говоримо. Овдашњи живот је суров. Зато што монаси живе према истим правилима као што и монашко братство на Светој гори.

„За личну молитву и богослужење одваја се време које је најпогодније за душу - објашњава отац Никанор.- Које је то време? Када је душа слободна, пред одлазак на спавање, и око 3 сата ујутро, пре изласка сунца. Овако је ноћ подељена на два дела – у првом се одмарамо, а у другом - устајемо и молимо се. Код нас није могуће да се литургија заврши после пола девет. Јер са изласком сунца почињемо да бринемо о манастиру и људима који овде долазе.

После четворочасовне ноћне литургије чланови братства пријањају на посао. У манастирској фарми гаје се козе, овце и 90 бивола. А еколошки сиреви, качкаваљ, вурда, и још сијасет специјалитета продају се у манастирској продавници. Захваљујући донацијама и средствима из европских фондова ремонтирају се зграде, подигнуте су нова звонара и црква, а стара се реновира.

Иначе, вишевековна историја Гигинског манастира пуна је превртљивости. Од оца Никанора сазнајемо да је основан још у 11-12. веку. За време османског ропства овде је постојала манастирска школа. У 18. веку Турци су спалили манастир, а нешто касније залагањем групе монаха из светогорског манастира Хиландар, Гигински манастир је васкрсао из рушевина и пепела. Уз помоћ тамошњих свештеника подигнуте су ћелије, привредне грађевине и стара једнобродна црква. У првим годинама социјализма у том манастиру су држали у заточеништву "народне непријатеље", а нешто касније трансформисан је у пионирски камп. И тако све док једног - не би се рекло лепог дана - оронуле манастирске ћелије нису претворене у… штале. Тек крајем 90-их година духовна делатност манастира је обновљена. Тада је почело обнављање газдинства и враћање одузете за време комунизма некретнине. Временом ово свето место се поново пробудило за нови живот, нудећи сваком госту који тражи пут ка себи и ка Богу, усамљеност и духовни мир.

Превела: Катарина Манолова