У подножју планине Родопи, на само 2 км од града Перуштице и 140 км од Софије налази се Црвена црква, један од запажених споменика ране хришћанске архитектуре, недавно рестаурисан и конзервисан европским средствима услед чега је постао атрактиван за туристе. Подељена су мишљења научника о времену подизања Црвене цркве. Већина сматра да је изградња храма почела крајем 4. или почетком 5. века. То је чини једном од најстаријих цркава на територији Бугарске. Претпоставља се да је слично другим хришћанским храмовима на бугарском поднебљу саграђена на темељима древног трачког светилишта.
Појединости о Црвеној цркви даје водич Марија Андрејева: „Првобитна зграда била је ротонда, дакле округла, а имала је два ходника кружног облика. Била је место поклоњења моштију раних хришћанских светаца. Као што вероватно знате, едиктом Теодосија Првог из 380. г. хришћанство је постало државна религија Римског царства. Највероватније поменута ротонда је била подигнута свега неколико деценија касније.“
У средњем веку ротонда је претворена у хришћанску базилику посвећену Пресветој Богородици. Током векова црква је у неколико наврата рушена и опет саграђивана. У нашим данима позната је као Црвена црква због римских цигала и малтера розе боје.
„Код већине храмова из раног хришћанског доба сачувано је око 50 сантиметара оригиналног зида као и делови подног мозаика – каже Марија Андрејева.- У овом случају до наших дана је опстао зид дужине 14 метара. Стручњаци тврде да је висина главног брода достизала 17 метара. Називају је базиликом мада су базилике по правилу тробродне, док ова грађевина има четири куполе. Просторије су одвојене – то су спољна и унутрашња припрата, наос, капела, олтарска апсида, два кружна ходника и крстионица. Откривена су два слоја фресака – први је из 5-6. века, други - из 10-12. века.“
Црква је била богато украшена, а под покривен мозаиком. Зидови су до одређене висине од пода били обложени мермером, док је њихов горњи део био фрескописан. Храм је разорен у 13. веку. Први који је показао научно интересовање за њега био је Константин Јиречек. 1883. г. чешки историчар и бугарски политичар имао је прилике да види тај јединствени религиозни споменик и описао га је у својим хроникама. У годинама пре демократских промена црква је конзервисана. Прошле године је завршен пројекат рестаурације у оквиру оперативног програма за регионални развој, а циљ је подстаћи културни туризам у региону. У склопу пројекта су изграђени стаза која води до цркве и информативни центар.
Превела: Ана Андрејева
Фотографије: Венета Николова
Укупно 897.000 румунских туриста посетило је Бугарску у периоду од јануара до јула 2024. г, од којих је више од 500.000 земљу посетило у периоду мај – јул. Варна, Несебар, Балчик и Софија су водеће дестинације у Бугарској међу румунским туристима...
У августу 2024. године број путовања Бугара у иностранство износи 903.400, што је за 8,3% више у односу на исти месец 2023, саопштили су из Националног завода за статистику. За 19,6% повећан је број путовања у туристичке сврхе, док раст..
Од почетка године нашу земљу је посетило 10,7 милиона странаца, саопштио је за БНР Румен Драганов, директор Института за анализе и процене у туризму, што представља пораст од 5% у односу на прошлу годину. Према речима Румена Драганова, 2024...