Истраживање Светског фонда за заштиту природе-Бугарска /WWF – Бугарска/ које је обелодањено у септембру је конкретним цифрама потврдило масовни осећај да је бугарска шума подвргнута илегалној сечи. А те цифре снажно забрињавају. Годишњи обим илегалне сече достиже ¼ укупне количине произведене дрвне масе код нас од око 7 млн кубних метара због чега држава трпи губитке у износу од око 50 млн евра. Према истраживању еколошке организације „Плава планета“, која је користила фотографије рађене помоћу дронова, цифре су дупло веће. Ту нећемо говорити о тешком ударцу који илегална сеча задаје равнотежи природе у планинама, нити о тешким последицама по водне ресурсе, ерозију земљишта и климу.
Доживели смо да видимо озбиљну вољу владајуће гарнитуре за решавање тог проблема. Конкретне мере које је овог лета израдила прелазна влада у сарадњи са невладиним организацијама, прихватила је и актуелна влада. Оне се односе претежно на пооштравање контроле. Биће формиране 173 мобилне контролне екипе. Тако ће сечу у једном региону надгледати шумски радници из неког другог региона који ће бити упућени на службени пут, да би се тиме избегле локалне корупцијске везе. За конкретну дозволу за сечу издаваће се електронска карта, а на све посечене трупце стављаће се пластичне плочице са идентификационом шифром. До јула 2015. г. увешће се јединствени информациони систем који ће омогућити праћење пута производње и трговине дрвном масом од самог места сече до складишта, као и праћење саме прераде, саопштила је министар пољопривреде Десислава Танева.
„Поздрављамо ове кораке, казала је за Радио Бугарска Нели Дончева, шеф програма „Шуме“ при Светском фонду за заштиту природе-Бугарска. Међутим, сматрамо да можемо још више урадити и надамо се да ће се све то десити. Пластичне контролне плочице могу се стављати само на велике трупце. Не могу се стављати на дрва за огрев и дрвну масу за производњу папира. С тим у вези морамо тражити друга решења.“
Последњих година као најозбиљнији проблем показала се масовна сеча приватних шума у Бугарској – и ту је потребна строга контрола, додаје Нели Дончева. Следећи очекивани корак је спровођење поузданог пописа дрвних ресурса земље, јер таквог одавно није било. До сада је обим ресурса омаловажаван, било због непрецизности метода, било то намерно, а све ово омогућава да разлика у односу на стварни, већи обим на појединим подручјима остане у корист сивог сектора. Еколози инсистирају да у попису поред стручњака за шумарство учествују и биолози, који би одредили шумска подручја од посебног значаја где сеча није разумно решење. Јер је бугарски шумски фонд међу малим бројем у Европи где се још увек сусрећу велике територије са вековним, нетакнутим људском руком шумама које су „дом“ великог богатства биљног и животињског света.
Илегална сеча није само унутрашњи, већ и европски проблем, подвлачи Нели Дончева:
„Бугарска је дужна да примењује европску регулативу ЕUTR 995 која има за циљ спречавање стављања у промет на територији ЕУ дрвне масе која потиче из незаконите сече. Предузимање корака у циљу контроле дрвне масе дуж целог ланца, од сече па све до крајњег потрошача је нужно потребно.“
Заштитници природе гласају поверење садашњем заменику министра пољопривреде, професору Георгију Костову за одлучну борбу против илегалне сече код нас. Признају да ова борба неће бити нимало лака.
Превод: Албена Џерманова
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти упозоравају да пси пате на хладноћи, због недостатка простора гурају се у заједничке кавезе где долази..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима усмереним на очување културног и историјског наслеђа у региону Благоевграда. На њену иницијативу покренуто..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају, гостима ће на тргу испред читалишта бити понуђени хлеб и со, а за добро расположење побринуће се више..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..