Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Против сиде се треба борити не страхом, већ знањем

Фотографија: архива

1. децембар је Светски дан борбе против сиде. У Бугарској се о ХИВ-болести почело причати крајем 80-их година прошлог века. Мисао о њој, иако стравична, ретко се тумачила као реална претња. О сиди су причани вицеви, писало се у жутој штампи, а живот је текао даље без неких запажених промена. У оно доба власти су биле некако запрепашћене „кугом 20. века“ и нису знале како да реагују – да ли да затварају серопозитивне у изолаторе, или да их реинтегришу у друштво.

Каква је ситуација данас, 30 година касније?

По речима доктора Радосвети Стаменковој, извршног директора Бугарске асоцијације за породично планирање, Бугари још увек нису одустали од рискантног начина размишљања када је у питању сида и негирају могућност да управо они могу бити њоме погођени. И поред чињенице да је у Бугарској ширење ХИВ-а испод просечног нивоа за земље Европске уније, број новоинфицираних особа постепено расте: у 2006. г. су забележена 83 нова случаја, у 2010. г. – 163, а од почетка 2014. г. – чак 195. На челу листе су велики градови – Софија, Пловдив и Варна. У друштву попут нашег, где родитељи нехотице разговарају са децом о сексуалном понашању, а и сами нису у довољној мери упознати са методама превенције, пут ка сексуалној просвећености треба да пролази кроз школу. Нешто што у Бугарској није уобичајена пракса. Против сиде се треба борити не страхом, него знањем како да очуваш себе и човека поред тебе. Најзначајнији допринос у томе има Програм превенције и контроле ХИВ-вируса који је стартовао 2004. године, а финансира га Глобални фонд за борбу против сиде, туберкулозе и маларије, својим већ традиционалним кампањама, отвореним ординацијама и мобилним екипама за бесплатне и анонимне консултације и тестирање на ХИВ. 65 одсто нових случајева регистровано је управо у ординацијама Програма, прецизира његов директор др Тонка Врлева, која додаје да је са 21. новембром 2014. г. у земљи евидентирано укупно 2.025 серопозитивних особа. Најпогођенија је група мушкараца који имају сексуалне односе са другим мушкарцима – 43 одсто нових случајева.

„Удео нових ХИВ болесника који употребљавају дрогу је са 46 одсто у 2008. г. у 2014. г. смањен на 11 одсто. Пре 3 године млади људи до 29 година старости су чинили преко половине нових ХИВ болесника, док је у 2014. г. њихов удео опао на 29 одсто. Преко 37.000 људи се тестирало само у склопу летњих иницијатива Програма превенције и контроле ХИВ/СИДА, а као неуспех ћу навести да нисмо се у довољној мери изборили са дискриминацијом ХИВ болесника.“

Држава нуди бесплатну терапију свима којима је она потребна, независно од тога да ли су плаћали здравствене доприносе или не, наводи још др Врлева. У земљи ради 5 ординација за лечење пацијената са тим обољењем при инфекциозним клиникама у Софији, Пловдиву, Варни, Плевену и Старој Загори. Годишње лечење ХИВ позитивних особа кошта од 5.000 до 7.500 евра. Др Врлева прецизира да је 89 одсто пацијената који су почели своје лечење 2007. г. и даље међу живима и још увек се лечи. Међу пацијентима постоје и такви који су дијагностицирани 1987-1988. г. Шта се ради за социјалну реинтеграцију људи са ХИВ вирусом?

„Ми подржавамо делатност 4 невладине организације људи са ХИВ вирусом. Оне пружају консултације у вези са терапијом члановима породица ХИВ болесника и социјалну подршку. Ове године је одржан и велики састанак о овим проблемима, а 2015. ћемо наставити са активним радом на решавању социјалних и здравствених проблема људи са сидом“, рекла је др Врлева.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Урсула фон дер Лајен

Нови тим Урсуле фон дер Лајен: Да ли ће бити постигнут „пакетни договор“ за одобрење свих еврокомесара?

Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..

објављено 19.11.24. 16.25
Доц. Спас Ташев

Албанским регионима у којима живе етнички Бугари неопходна административна самосталност

Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..

објављено 19.11.24. 12.15
Парк

У Плевену ће бити постављен највиши панорамски точак у земљи

Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..

објављено 17.11.24. 14.05