1. децембар је Светски дан борбе против сиде. У Бугарској се о ХИВ-болести почело причати крајем 80-их година прошлог века. Мисао о њој, иако стравична, ретко се тумачила као реална претња. О сиди су причани вицеви, писало се у жутој штампи, а живот је текао даље без неких запажених промена. У оно доба власти су биле некако запрепашћене „кугом 20. века“ и нису знале како да реагују – да ли да затварају серопозитивне у изолаторе, или да их реинтегришу у друштво.

Каква је ситуација данас, 30 година касније?

По речима доктора Радосвети Стаменковој, извршног директора Бугарске асоцијације за породично планирање, Бугари још увек нису одустали од рискантног начина размишљања када је у питању сида и негирају могућност да управо они могу бити њоме погођени. И поред чињенице да је у Бугарској ширење ХИВ-а испод просечног нивоа за земље Европске уније, број новоинфицираних особа постепено расте: у 2006. г. су забележена 83 нова случаја, у 2010. г. – 163, а од почетка 2014. г. – чак 195. На челу листе су велики градови – Софија, Пловдив и Варна. У друштву попут нашег, где родитељи нехотице разговарају са децом о сексуалном понашању, а и сами нису у довољној мери упознати са методама превенције, пут ка сексуалној просвећености треба да пролази кроз школу. Нешто што у Бугарској није уобичајена пракса. Против сиде се треба борити не страхом, него знањем како да очуваш себе и човека поред тебе. Најзначајнији допринос у томе има Програм превенције и контроле ХИВ-вируса који је стартовао 2004. године, а финансира га Глобални фонд за борбу против сиде, туберкулозе и маларије, својим већ традиционалним кампањама, отвореним ординацијама и мобилним екипама за бесплатне и анонимне консултације и тестирање на ХИВ. 65 одсто нових случајева регистровано је управо у ординацијама Програма, прецизира његов директор др Тонка Врлева, која додаје да је са 21. новембром 2014. г. у земљи евидентирано укупно 2.025 серопозитивних особа. Најпогођенија је група мушкараца који имају сексуалне односе са другим мушкарцима – 43 одсто нових случајева.

„Удео нових ХИВ болесника који употребљавају дрогу је са 46 одсто у 2008. г. у 2014. г. смањен на 11 одсто. Пре 3 године млади људи до 29 година старости су чинили преко половине нових ХИВ болесника, док је у 2014. г. њихов удео опао на 29 одсто. Преко 37.000 људи се тестирало само у склопу летњих иницијатива Програма превенције и контроле ХИВ/СИДА, а као неуспех ћу навести да нисмо се у довољној мери изборили са дискриминацијом ХИВ болесника.“

Држава нуди бесплатну терапију свима којима је она потребна, независно од тога да ли су плаћали здравствене доприносе или не, наводи још др Врлева. У земљи ради 5 ординација за лечење пацијената са тим обољењем при инфекциозним клиникама у Софији, Пловдиву, Варни, Плевену и Старој Загори. Годишње лечење ХИВ позитивних особа кошта од 5.000 до 7.500 евра. Др Врлева прецизира да је 89 одсто пацијената који су почели своје лечење 2007. г. и даље међу живима и још увек се лечи. Међу пацијентима постоје и такви који су дијагностицирани 1987-1988. г. Шта се ради за социјалну реинтеграцију људи са ХИВ вирусом?

„Ми подржавамо делатност 4 невладине организације људи са ХИВ вирусом. Оне пружају консултације у вези са терапијом члановима породица ХИВ болесника и социјалну подршку. Ове године је одржан и велики састанак о овим проблемима, а 2015. ћемо наставити са активним радом на решавању социјалних и здравствених проблема људи са сидом“, рекла је др Врлева.

Превод: Александра Ливен