У околини подунавског града Свиштова који привлачи туристе својом лепом архитектуром, налази се једно место које вас враћа у далеку прошлост. Подручје око савремене речне луке је било привлачно још од давних времена. А године 45. године н. е. на рушевинама древног трачког насеља свој камп је изградила Осма римска легија. Двадесетак година касније ту је лоцирана елитна легија Веспазијана и током четири века утврђење је заједно са Сексагинтом Пристом, Дуросторумом и Рациаријом формирало спољашњи одбрамбени прстен дуж Дунава. Поред легионара у кампу су заједно са својим породицама живели и ветерани ратова, трговци и занатлије.

Данас остаци некадашњих бедема, стамбених и административних зграда, улица, римских купатила и ранохришћанског комплекса привлаче на хиљаде посетилаца. Претпоставља се да се у 4-5. веку Нове афирмисао и као један од главних центара раног хришћанства. У оно доба град је био престоница Теодориха Великог – краља Острогота, регента Визигота и владара Италије, а прве службе на готском језику је служио лично готски епископ Вулфила.

Недавно је антички град био реконструисан и конзервисан у склопу пројекта „Нове – срце римске легије“ средствима из оперативног програма за развој региона. Више о јединственом археолошком комплексу сазнајемо од заменика председника општине Свиштов Пламена Александрова:

„Комплекс се налази у оном делу античког града, где су већ окончана археолошка ископавања и истраживања. У ствари то је био штаб Прве италијске легије, тзв. принципије. А поред њега се налазио бискупски комплекс из нешто каснијег периода – 4-5. века. У његовом саставу су велика и мала базилика и један занимљив баптистеријум. Претпоставља се да је то прва крстионица где су хришћанство примили готска племена која су се овде доселила. Дакле, можемо рећи да је тај баптистеријум међу првима од којих је хришћанство кренуло ка Европи. Иначе наш рад на подручју града Нове не своди се једино на рестаурацију и конзервацију. Идеја је да туристи који посећују комплекс не само размотре остатке и артефакте, већ да виде и реплику догађаја који су се ту дешавали пре више векова. У ствари, желимо да публика не само гледа, него и да учествује.“

У пролеће Нове постаје арена гладијаторских борби, легијских маршева, такмичења, сукоба са Барбарима и уопште обилује забавним историјским приредбама. Повод је одржавање већ веома популарног фестивала античког наслеђа „Орао на Дунаву“. За учешће на њему стижу групе из целе Бугарске, Италије, Румуније и Пољске.

„Локалне аматерске групе желе да забављају људе током скоро целе године - каже Александров. - У ту сврху сарађујемо и са профилисаним туроператорима. Странци долазе претежно за фестивал, који сваке године привлачи преко 6.000 људи. Али имамо и госте који стижу специјално за оперску поставку под ведрим небом која је увек тематски везана за античко доба.“

Превод: Александра Ливен