Споразум о слободној трговини између ЕУ и САД чија је припрема у току већ неколико година, ретко је био предмет јавне расправе у Бугарској. Приликом одржавања једног од малобројних форума посвећених овој теми, потпредседница владе Меглена Кунева је пожурила да изјави на конференцији у организацији Америчке трговинске коморе у Бугарској да Бугарска подржава Трансатлантско трговинско и инвестиционо партнерство. И док се у нас скоро и не говори о користима и ризицима тог споразума, невладини сектор у западној Европи одавно звони на узбуну због подводног камења на које се могу насукати високи стандарди који су прихваћени у ЕУ.

„Доћи ће дан када ћемо видети како САД и Сједињене државе Европе пружају једне другима руку изнад мора и размењују робу, уметничка дела и плодове генија (…) И то се неће догодити за 400 година, зато што живимо у динамичним временима.“ Ову визионарску поруку упутио је француски писац Виктор Иго на мировној конференцији у Паризу 1849. г. Очито да је дошло време да се тај његов сан обистини. Преговори између САД и ЕУ о Трансатланстком трговинском и инвестиционом партнерству и стварању слободног трговинског простора који ће повезивати две обале Атлантика ушли су у одлучујућу фазу. Пред линијом циља почела су да се гласније чују и мишљења против овог споразума. У свом инаугурационом говору новоизабрани председник Европског савета Доналд Туск је тај споразум окарактерисао као корак ка продубљивању односа између ЕУ и САД. Истовремено, табору критичара споразума о слободној трговини у невладином сектору придружили су се и неки политичари. Недавно се немачка министарка за заштиту животне средине Барбара Хендрикс оштро успротивила планираној могућности да се компаније обраћају арбитражним судовима уколико реше да поједине државе усвајају законе и прописе који иду на њихову штету: „То би значило да ће велике корпорације моћи да намећу своје интересе без обзира на то шта предвиђа национална законска регулатива у земљама чланицама ЕУ, при томе уз пуно одсуство демократске контроле.“ На конференцији у Софији, посвећеној Трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству, бугарска вицепремијерка Меглена Кунева покушала је да распрши те сумње:

„Најпре је важно знати да у преговорима учествују све земље чланице ЕУ и да ће споразум одобрити Савет ЕУ, тј. Савет министара Европске уније који је главни орган за доношење одлука. Бугарски грађани морају бити мирни да влади неће бити наметнуто нешто у вези са питањима о којима она није узела активно учешће у преговарачком процесу. Ни Бугарска ни ЕУ неће одустати од високих стандарда безбедности, здравља, еколошке заштите и заштите потрошача. Наше разумевање за генетски модификоване организме (ГМО) и клонирање животиња разликује се од оног наших америчких пријатеља. Ова питања нису део преговора о споразуму. Али, део њих су тарифне стопе у пољопривреди, које чине извоз одређених пољопривредних производа у САД крајње неповољним. У погледу ГМО, и даље ће се примењивати важеће законодавство, према којем свака земља сама одлучује да ли да их пусти на своје тржиште.“

У свом излагању на конференцији у Софији Меглена Кунева указала је и на нарочито осетљиве области које изазивају забринутост међу Европљанима. Међутим, Бугарска ставља акценат преговора на другу тему. Према министру економије Божидару Лукарском, значајан циљ наше земље јесте увођење олакшица за мала и средња предузећа која наилазе на највеће тешкоће приликом наступа на страним тржиштима.

„За Бугарску су слободан приступ тржиштима земаља ван ЕУ и директне стране инвестиције од кључног значаја за постизање одрживог раста. Нама су нарочито важни услови који ће се створити за мала и средња предузећа. Она су окосница европске економије, а према томе требало би да буду окосница и домаће привреде и да имају пресудну улогу у економском опоравку земље.“

На конференцији у Софији министар Лукарски је говорио о економском значају Споразума о слободној трговини, али он свакако има и политичку димензију. И не на последњем месту, Споразум о трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству (TTIP) има за циљ да САД и ЕУ и на економском и на политичком плану одоле јакој конкуренцији групе земаља познатих као БРИК (Бразил, Русија, Индија и Кина). С друге стране, о Трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству још увек се говори у будућем времену и преговори се неће ускоро завршити. Према плану, то треба да се уради до краја наредне године, али мало је вероватно да ће САД ризиковати потписивање споразума уочи наредних председничких избора 2016. г.

Превеле: Ана Андрејева, Марина Бекријева